Контактирајте нас за више информација
X





 
Напредна претрага Напредна претрага
The Right Time The Right Place

Географски Информациони систем

Презентација финансирана од стране Америчке фондације за међународни развој

Асоцијација градова Весници мира

Salon antiratne karikature



Архус центар Крагујевац

Удружење крагујевчана

Лого

Упутство за израду лексикона

Поштовани Крагујевчани,

Предлог азбучника Крагујевачког лексикона - још у почетној радној верзији (са тек окончаном првом, тзв. лицитационом фазом, од укупно три фазе његове израде) - стављамо у овој форми на увид свим заинтересованим појединцима и институцијама. Генерално, то би требало да допринесе не само повећању транспарентности реализације овог јавног пројекта, већ и (повратно) реакцији дела јавности драгоценој за неопходне измене у даљој оптимализацији азбучника, јер азбучник није само неопходан хеуристички и пројектантски алат у лексикографском послу него и темељ за све остале послове и њихову организацију. Наиме, добро урађен азбучник нужна је претпоставка за квалитет реализације читавог пројекта.

Да бисмо Вам помогли у рецепцији и разумевању овог - већ и због присуства више од 2.000 назива одредница - у доброј мери слабо прегледног Предлога азбучника, начинићемо неке напомене:
  1. Генерално, лексикони су, за разлику од енциклопедија, сачињени од текстова са нижим нивоом ауторског истраживања. Они представљају текстуално пригодан сажетак (у идеалном смислу речи чак и синтезу) већ постојећих (научно и стручно верификованих) сазнања о одређеном предмету.
     
  2. Осим тога, композициона лексикографска методологија не мора досегнути свестраност, систематичност и потпуност енциклопедијског формата. Напротив, лексикон омогућује посве специфичан, ауторским или неким другим сврхама одређен, дискурс.
     
  3. Због тога смо се определили за лексиконски формат едиције Лексикони градова Србије (I – XXIV), који би потпуно довршен садржао 24 тома (по том за сваки од 24 града, колико у Србији статусно-правно има градова). Сваки том радиће се као копродукција сваког града појединачно са Службеним гласником и то тако што се редакција и аутори за сваки том одређују на нивоу појединих градова, док се лексикографска и језичка обрада грађе обавља на нивоу централне редакције. Сви томови који су започети (5), као и они преостали (19), биће урађени по јединственом концепцијском моделу и по претходно описаној организацији. Рад на Крагујевачом лексикону започет је у групи првих пет лексикона чије је довршавање планирано 2010. године за 55. међународни београдски сајам књига.
     
  4. Програмско усмерење едиције Лексикони градова Србије има интенцију да (на уобичајен лексикографски начин) презентује целовит материјал подељен (условно) на 9 тематских области (синтетичких - са становишта конвенционално схваћених струка) и то из угла афирмације урбаног простора Србије. Тај афирмативни приступ има, пре свега, културолошку, цивилизацијску и интеграцијску димензију. Наиме, уз све специфичности које су неодвојив израз нашег идентитета, тежиште је на оним феноменима и процесима који нас цивилизацијски и културолошки спајају са савременим светом и, посебно, Европом.
     
  5. Историјска димензија, поред представљања заиста најзначајнијих догађаја, преокрета, новума и институција из прошлости градова, биће само онолико присутна колико је неопходно да се разумеју најразличитији савремени феномени. Уопште, приоритет има савременост, уз раскидање са предимензионираним историцистичким приступом.
     
  6. Такође, још једно од битних концепцијских специфичности јесте непостојање класичних биографских одредница. Због простора, њихов број је веома ограничен (што, додатно, отвара питање критеријума избора појединаца из врло различитих сфера живота и рада), и уместо њих личности ће се именовати у предметним текстовима, уз оне садржаје по којима су заслужиле да буду запамћене. Тако ће број апострофираних суграђана бити вишеструко већи него да смо то чинили кроз класичне биографије. На крају књижног блока лексикона, биће урађен индекс личних имена (по азбучном редоследу првог слова презимена, уз навођење странице или страница на којима се помиње).
     
  7. Поред прегледа личних имена апострофираних у текстовима одредница, биће урађена историјска хронологија сваког града као посебан регистар избора датираних догађаја. Осим тога, могуће је образовати, као помоћну апаратуру, више тематски различитих листа, прегледа, табела, регистара и индекса на крају књижног блока.
     
  8. Азбучник представља конкретизацију свих претходних редакцијских (и уредничких) настојања у дефинисању профила било ког енциклопедијско-лексикографског пројекта и најконкретнији вид планирања његовог садржаја, структуре и обима. Након дефинисања азбучника, приступа се ангажовању аутора и изради текстова одредница.
     
  9. Осим малог броја ауторских (дужих) текстова, што ће се односити на тематски сложеније, обухватније и временски дуготрајније феномене, а који ће бити потписани, сви остали текстови биће непотписани (уз навођење у импресуму, по азбучном редоследу почетног слова презимена, свих аутора текстова). Текстови имају три категорије обима: најкраћи до 600, средњи од 600 до 1200 и најдужи од 1200 до 1800 словних места. Ван ове категоризације је релативно мали број дужих текстова који су без спољашних ограничења у погледу обима.
     
  10. На крају, чини ми особито задовољство да могу представити оне Ваше суграђане, моје најближе сараднике у Крагујевцу, уреднике који су, уз моју малу помоћ и усмерење, остварили овај резултат који је пред Вама. То су:
  • Бора Радић, главни уредник Крагујевачког лексикона
  • Мирјана Андрић, уредник
  • Синиша Бркић, уредник
  • Лела Вујошевић, уредник
  • Предраг Илић, уредник
  • Слободан Лазић, уредник
  • Нина Милановић, уредник
  • Наташа Николић, уредник
  • Казимир Петровић, уредник
  • Верољуб Трифуновић, уредник
У Београду,
3. новембар 2009. г.
Миливоје Стефановић,
главни уредник Едиције Лексикони градова Србије


Због тога Вас, пре свега, позивамо да примедбе, опаске, сугестије и предлоге поводом Предлога азбучника Крагујевачког лексикона доставите на адресу leksikon.kragujevac@gmail.com и начин који је дефинисан посебним упутством.


ПРЕДЛОГ АЗБУЧНИКА КРАГУЈЕВАЧКОГ ЛЕКСИКОНА