Контактирајте нас за више информација
X





Sokolana_Autor_Zoran_Petrovi_1.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Географски информациони систем

Презентација финансирана од стране Америчке агенције за међународни развој

Асоцијација градова Весници мира

Салон антиратне карикатуре



Удружење крагујевчана

Лого

Шта знамо о Атанасију Николићу
   

Било је прво питање предавача Александра Петровића, професора културне антропологије постављено посетиоцима на Трибини “Да се не забораве“ Центра Крагујевац у Београду посвећеној “Животу и делу Атанасија Николића“. Неколико одговора: “Први ректор Лицеја у Крагујевцу“ и - мук .

У вишемесечној анкети - гласању која је под називом “Најпознатији Крагујевчани“ реализовао пре коју годину недељник “Светлост“, одговор је био још поразнији. Атанасије Николић није добио ни један глас читалаца. А, ради се о човеку који је толико разнородних ствари урадио у готово свим областима људског деловања.

Прва сазнања о његовом раду угледала су светлост дана тек након век и по, 2002.године, када су академик Сарић и проф. Петровић у архиву Српске академије наука пронашли његов рукопис под називом “Биографија својом руком написана“.

Атанасије Николић није имао много звучних титула и звања, или капиталних књига, али је по практичним стварима које је покренуо и урадио, по речима проф. Петровића свакако међу најпознатијим утемељивачима модерне Србије (живео од 1803-1882 године).

Нека буду споменуте само неке од њих:оснивач је Народне библиотеке, са Јованом Стеријом Поповићем, покретач и оснивач Српске академије наука, оснивач прве Пољопривредне школе у Топчидеру, као први војни инжењер у Србији дао је и технологију по којој је урађен први топ у Србији који је касније пренет у Тополивницу у Крагујевцу, први је пројектовао трасу пруге Београд-Ниш, први иницијатор и градитељ модерних насутих путева.

На Светоандрејској Скупштини 1857. године протеран је из Србије са основаном оптужбом да је ученике Пољопривредне школе терао на побуну.

Касније се вратио у Србију, као да се ништа није догодило. Јер, он нема никакву идеологију, говорио је, већ само себе и Србију. Имао је петоро деце од којих се развило бројно потомство, широко разгранато.Част Трибини својим присуством и активним учешћем, учинила је његова праунука, госпођа Љиљана Симић.

Учесници трибине “Шта знамо о Атанасију Николићу“ са посебним одобравањем и поздравима примили су сазнање да ће у оквиру Програма обележавања Дана нашег Града и на 35 годишњицу оснивања Универзитета у Крагујевцу бити, на иницијативу његовог Ректората, откривена биста Атанасију Николићу. Биста је дело академика Николе - Коке Јанковића, првог председника и сада почасног председника Удружења Крагујевчана и пријатеља Крагујевца.








 

 

 

 

 

 

SocialTwist Tell-a-Friend
Претходна страна