Контактирајте нас за више информација
X





Sokolana_Autor_Zoran_Petrovi_1.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
The Right Time The Right Place

Географски Информациони систем

Презентација финансирана од стране Америчке фондације за међународни развој

Асоцијација градова Весници мира

Salon antiratne karikature



Удружење крагујевчана

Лого

Шта знамо о Атанасију Николићу
   

Било је прво питање предавача Александра Петровића, професора културне антропологије постављено посетиоцима на Трибини “Да се не забораве“ Центра Крагујевац у Београду посвећеној “Животу и делу Атанасија Николића“. Неколико одговора: “Први ректор Лицеја у Крагујевцу“ и - мук .

У вишемесечној анкети - гласању која је под називом “Најпознатији Крагујевчани“ реализовао пре коју годину недељник “Светлост“, одговор је био још поразнији. Атанасије Николић није добио ни један глас читалаца. А, ради се о човеку који је толико разнородних ствари урадио у готово свим областима људског деловања.

Прва сазнања о његовом раду угледала су светлост дана тек након век и по, 2002.године, када су академик Сарић и проф. Петровић у архиву Српске академије наука пронашли његов рукопис под називом “Биографија својом руком написана“.

Атанасије Николић није имао много звучних титула и звања, или капиталних књига, али је по практичним стварима које је покренуо и урадио, по речима проф. Петровића свакако међу најпознатијим утемељивачима модерне Србије (живео од 1803-1882 године).

Нека буду споменуте само неке од њих:оснивач је Народне библиотеке, са Јованом Стеријом Поповићем, покретач и оснивач Српске академије наука, оснивач прве Пољопривредне школе у Топчидеру, као први војни инжењер у Србији дао је и технологију по којој је урађен први топ у Србији који је касније пренет у Тополивницу у Крагујевцу, први је пројектовао трасу пруге Београд-Ниш, први иницијатор и градитељ модерних насутих путева.

На Светоандрејској Скупштини 1857. године протеран је из Србије са основаном оптужбом да је ученике Пољопривредне школе терао на побуну.

Касније се вратио у Србију, као да се ништа није догодило. Јер, он нема никакву идеологију, говорио је, већ само себе и Србију. Имао је петоро деце од којих се развило бројно потомство, широко разгранато.Част Трибини својим присуством и активним учешћем, учинила је његова праунука, госпођа Љиљана Симић.

Учесници трибине “Шта знамо о Атанасију Николићу“ са посебним одобравањем и поздравима примили су сазнање да ће у оквиру Програма обележавања Дана нашег Града и на 35 годишњицу оснивања Универзитета у Крагујевцу бити, на иницијативу његовог Ректората, откривена биста Атанасију Николићу. Биста је дело академика Николе - Коке Јанковића, првог председника и сада почасног председника Удружења Крагујевчана и пријатеља Крагујевца.








 

 

 

 

 

 

SocialTwist Tell-a-Friend
Претходна страна