Teatru status ustanove kulture od nacionalnog značaja
Beograd - “Povratak Joakima“ – javna prezentacija inicijative za dodeljivanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca, bio je povod jučerašnjeg okupljanja umetnika i zaposlenih u kulturi u Udruženju Kragujevčana u Beogradu, prenosi današnja “Politika“. Inicijativu je početkom oktobra pokrenula NVOMillenniuM iz Kragujevca, uz podršku grada Kragujevca, Balkanskog fonda za lokalne inicijative i Koalicije za decentralizaciju, čiji je osnivač “Protekta“ iz Niša, i Udruženje Kragujevčana u Beogradu i prijatelja Kragujevca. Pomenuta inicijativa, kako smo obavešteni, predstavljena je i Nebojši Bradiću, republičkom ministru kulture i lokalnoj kragujevačkoj javnosti.
Udruženje Kragujevčana u Beogradu dalo je snažnu podršku toj inicijativi, pridružilo se i organizovalo stručnu raspravu na tu temu. Ova inicijativa ne znači prenošenje osnivačkih prava, već smatramo da institucije koje se vezuju za početke nove srpske državnosti, kao što je Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, zaslužuje zvanje institucije od nacionalnog značaja shodno Zakonu o kulturi. Dobijanjem statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, Knjaževsko-srpski teatar bi stekao pravo na zajedničke projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji se odnose na negovanje i gajenje kulturnih tradicija u pozorišnoj umetnosti. Dobijanjem pomenutog statusa bilo bi, kasnije, omogućeno uključivanje u neke slične međunarodne asocijacije koje nose atribut nacionalnog, pa i kod evropskih fondova – kaže Zoran Matović, predsednik Udruženja Kragujevčana u Beogradu.
Beogradski Kragujevčani smatraju da je Knjaževsko-srpski teatar, shodno Zakonu o kulturi, jedan od prvih kandidata za sticanje pomenutog statusa ne samo zbog datuma osnivanja, već i zato što je iznedrio desetine vrsnih glumaca – od Ljube Tadića, Mije Aleksića, Branislava Cige Jerinića, do Gorice Popović, Radeta Marjanovića i drugih umetnika.
– Podržavam ovu inicijativu iz dva razloga. Prvi je jer sam u tom pozorištu odrasla, jer je moj otac kao slikar ceo svoj radni vek proveo u njemu i jer sam na toj sceni, praktično, prohodala. Tu sam gledala pozorišne predstave; naročito je negovan klasičan repertoar, od Čehova, Šekspira, do Nušića, Sterije..., i za tu kuću sam emotivno vezana. Drugi je moj profesionalni stav da je jako dobro da država povede više računa o institucijama kojima bi se dičio svaki narod, jer 175 godina u životu jedne kulturne ustanove je ogromna stvar. Mislim da bi bilo jako dobro da se decentralizuje kultura. S obzirom na to da puno putujem, znam da su u provinciji ljudi žedni kulturnih sadržaja, i to kako je svaka predstava koja ode van Beograda prihvaćena i posećena – kaže glumica Gorica Popović.
B. Trebješanin
Izvor : Poltika
Udruženje Kragujevčana u Beogradu dalo je snažnu podršku toj inicijativi, pridružilo se i organizovalo stručnu raspravu na tu temu. Ova inicijativa ne znači prenošenje osnivačkih prava, već smatramo da institucije koje se vezuju za početke nove srpske državnosti, kao što je Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, zaslužuje zvanje institucije od nacionalnog značaja shodno Zakonu o kulturi. Dobijanjem statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, Knjaževsko-srpski teatar bi stekao pravo na zajedničke projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji se odnose na negovanje i gajenje kulturnih tradicija u pozorišnoj umetnosti. Dobijanjem pomenutog statusa bilo bi, kasnije, omogućeno uključivanje u neke slične međunarodne asocijacije koje nose atribut nacionalnog, pa i kod evropskih fondova – kaže Zoran Matović, predsednik Udruženja Kragujevčana u Beogradu.
Beogradski Kragujevčani smatraju da je Knjaževsko-srpski teatar, shodno Zakonu o kulturi, jedan od prvih kandidata za sticanje pomenutog statusa ne samo zbog datuma osnivanja, već i zato što je iznedrio desetine vrsnih glumaca – od Ljube Tadića, Mije Aleksića, Branislava Cige Jerinića, do Gorice Popović, Radeta Marjanovića i drugih umetnika.– Podržavam ovu inicijativu iz dva razloga. Prvi je jer sam u tom pozorištu odrasla, jer je moj otac kao slikar ceo svoj radni vek proveo u njemu i jer sam na toj sceni, praktično, prohodala. Tu sam gledala pozorišne predstave; naročito je negovan klasičan repertoar, od Čehova, Šekspira, do Nušića, Sterije..., i za tu kuću sam emotivno vezana. Drugi je moj profesionalni stav da je jako dobro da država povede više računa o institucijama kojima bi se dičio svaki narod, jer 175 godina u životu jedne kulturne ustanove je ogromna stvar. Mislim da bi bilo jako dobro da se decentralizuje kultura. S obzirom na to da puno putujem, znam da su u provinciji ljudi žedni kulturnih sadržaja, i to kako je svaka predstava koja ode van Beograda prihvaćena i posećena – kaže glumica Gorica Popović.
B. Trebješanin
Izvor : Poltika
