Katići
Prvi govornik na novoj tribini “Dijalozi“ bio je Mr Nebojša Katić, finansijski konsultat iz Londona, uvaženi i cenjeni makroekonomista, čije pisanje ili javni nastupi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, bez obzira na to da li se sa njim slažete ili ste mu oponent.
Ta njegova karakteristika, ali i činjenica da je sin uglednog Kragujevčanina i jednog od prvih članova Udruženja, pokojnog Žarka Katića, učinili su da ovo veče ima dva dela. Prvi, sećanje njegovih savremenika, školskih drugova i prijatelja na Žarka i njegovu bogatu poslovnu karijeru ali i divne ljudske osobine koje su ga krasile i koje je tako nesebično stavljao na raspolaganje svima, Kragujevčanima i Kragujevcu posebno.
Drugi, izlaganje Mr Nebojše Katića o makroekonomskim kretanjima u svetu, izvorima svetske ekonomske krize, perspektivi i mogućem ishodu njenog razrešenja, ekonomskoj situaciji i položaju Srbije, sa i bez uticaja sveta.
Izlaganje je bilo samo uvod u aktivnu raspravu kroz diskusiju, pitanja i odgovore izlagača i publike, među kojima su , u prepunoj sali, većinu činili ljudi “od struke“, nekad i sad aktivni učesnici, od naučnika do državnika, kreiranja i sprovođenja ekonomske politike naše zemlje.
Prisutni su bili manje-više saglasni sa osnovnim stavovima uvodničara. Neoliberalni koncept države i ekonomije je doživeo fijasko i tamo gde je nikao, kao i tamo gde je skorije zasađen (u bivšim socijalističkim ekonomijama), smatra Katić. Sve uspešne privrede su u vreme svog uspona, iza sebe imale kvalitetnu državu koja je bila faktor tog razvoja, a ne njegova smetnja. Svetski ekonomski sistem, po mišljenju Katića, nije u stanju da se suprostavi finansijskom kapitalu koji se otrgao kontroli i skoncentrisao u relativno maloj grupi pojedinaca i porodica. Nadmoć finansijskog sektora je toliko velika da države, jedna za drugom, gube ekonomski, s njim i politički, suverenitet.
Da bi doživela ekonomski prosperitet i stabilnost, privreda jedne zemlje mora da ima više od deceniju stopu rasta BDP veću od 7% godišnje. Uz sopstveni značajan uticaj i ulogu, država mora da podstiče u prvoj fazi supstituciju uvoza, a u drugoj agresivni izvoz. Uz to mora sprovoditi i striktnu kapitalnu kontrolu.
Svi uspešni privredni modeli su bazirani na domaćoj štednji kao osnovi za kreditiranje investicija u proizvodnju, a ne u potrošnju. Od jedanaest milijardi evra trenutnih deviznih rezervi zemlje, osam milijardi je štednja. Međutim na plasman tako prikupljenih sredstava, država skoro da nema uticaja već poslovne (skoro sve strane) banke. Najveći broj njih su kod ulaska na ovo tržište unele koji milion osnivačkog uloga, a danas raspolažu desetinama puta većim potencijalom. Domaći razvoj se organizuje samo domaćim snagama, a ne stranim investicijama, a glavni aduti Srbije su svakako poljoprivreda i energetika kao i deo kvalifikovane radne snage za oblast usluga.
