Leon Lukman ponovo među Kragujevčanima
Tribina “Da se ne zaborave“ bavila se do sada uglavnom ljudima koji, nažalost, nisu više među nama. Ovog puta, međutim, bilo je reči o čoveku koji je sa 80 godina hiperaktivan. Predaje na Sportskoj akademiji, piše, uređuje i o svom trošku izdaje i šalje širom sveta časopis “Nauka u sportu“, piše i uređuje monografije o značajnim sportistima i događajima iz istorije srpskog sporta. Napisao je 105 stručnih i naučnih radova i udžbenika među kojima i kapitalna dela “Biomehanika tehnike skoka motkom“ i “Biomehanika tehnike skoka u dalj“ koji su više od 20 puta citirani širom sveta. Ipak, kaže da mora da napiše još pet stručnih knjiga od čega i Biomehanike smučanja i stonog tenisa, kojima se takođe aktivno bavio. Pliva svaki dan.
Sa suprugom Zlatijom koja je, takođe, bila profesor fizičke kulture, preneli su na decu ljubav prema sportu i zdravom životu. Sin Aleksandar je magistar fizičke kulture i direktor Sportske akademije. Ćerka Leonora je viši trener fitnesa. Ipak, od brda knjiga, radova, časopisa, izdvaja kao svoj najviši domet i zadovoljstvo 5-to godišnji rad kao pisac i urednik u jednoj od najprestižnijih svetskih enciklopedija, Larousse.
Lukman se od 1946-48. bavio smučanjem i sve vreme aktivno igrao šah, ravnopravno se noseći sa Aksićem, Trajkovićem, Mišom Vasiljevićem. Ipak, pobedila je atletika jer je 1948. bosonog preskako 170 cm. I onda se ređa 30 godina aktivnog bavljenja atletikom jer je za AK “Crvena zvezda“ poslednji put nastupao u atletskom kupu SFRJ u svojoj 48.godini. Za to vreme 11 godina uzastopno je bio državni reprezentativac. Šest njegovih rezultata ostvarenih na najvećim takmičenjima u svetu i kod nas, niko nije dostigao ni do danas. Kuriozitet je da je sa 56 godina bio Prvak sveta u skoku motkom za veterane u Geteborgu, a sa 47 Prvak Evrope u istoj disciplini i kategoriji.
Interesantno je sećanje Lukmana i na jednog drugog slavnog kragujevačkog sportistu. Dragoslav Jakovljević- Babea pojavio se na treningu atletičara i kako nisu imali bacača koplja, a on bio “krakat“, pokažu mu kako se to radi. On ga “iz prve zavrljači 44 m“ što je u to vreme bio izvanredan rezultat. Nije dugo izdržao i prešao je u boks u kome mu je svetsku slavu delom doneo i “kopljarski“ kroše i još čuveniji aperkat.
Ovo svojevrsno Kragujevačko atletsko veče svojim prisustvom su obogatilii šampioni mlađe generacije: Milan Spasojević (Evropski prvak u troskoku) i članovi Šampionske ekipe “Radničkog“ 70-tih Sead Ajanović, Srba Neđić i Milan Purić.
