Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Презентација финансирана од стране Америчке агенције за међународни развој

Асоцијација градова Весници мира

Салон антиратне карикатуре



Удружење крагујевчана

Лого

Мирко Бабић обележио 45 година глумачког рада
   

Глумац Мирко Бабић, синоћ је у Књажевско-српском тетру у друштву својих пријатеља и колега обележио 45 година рада и одлазак у пензију. Скоро пола века, Бабић је био члан ансамбла Књажевско-српског театра, у два наврата био је и управник ове установе, гостовао је у многим позориштима широм Србије, добитник је двадесетак републичких и међународних глумачких признања, остварио је преко сто улога у театру, на филму и телевизији. О његовој глумачкој каријери, пријатељству ван сцене и заједничким успоменама, говорили су Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, Драгана Бошковић, редитељ, пријатељи са класе глумци Феђа Стојановић и Аљоша Вучковић, Ивана Вујић, редитељ, Радош Бајић,редитељ, глумци крагујевачког Театра Братислав Славковић-Кеша, Нада Јуришић, Саша Пилиповић и Милош Крстовић, управник Књажевско-српског тетра.

Бабић је дипломирао 1973. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића. По завршетку академије добио је позив који се не одбија, да своју глумачку каријеру започне у Атељеу 212 или Југословенском-драмском позоришту. Између те две опције, Мирко је на изненађење својих колега са класе одабрао Крагујевац. У овом позоришту одиграо је велике и захтевне улоге, као што је улога краља Лира коју је одиграо са 44 године.

 Мирко је одувек волео Крагујевац. Били смо у одличној класи, и сви смо добили позиве да радимо за велика позоришта. А он је говорио, када је пошао да се врати у Крагујевац следеће “када ја будем играо Краља Лира, ви ћете још увек да носите тацне!“. И носили смо једно време тацне, али нико осим Мирка са наше класе никада није одиграо Краља Лира - сећа се глумац Феђа Стојановић.

Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу захвалио се Мирку Бабићу што је одабрао управо свој родни град Крагујевац и Књажевско-српски театар као место у коме ће живети и градити своју богату уметничку каријеру. У знак захвалности, Бјелетић је барду крагујевачког глумишта уручио статуету глумачке маске поред које су побројане све његове улоге - поклон града Крагујеваца.

За њега је позориште било, не друга кућа већ прва кућа, у коју је неретко одлазио као почетник, како је он сам говорио, а то су мисли великих уметника. Он није дозволио да га слава запљусне. Мислим да је то порука млађим генерацијама које сада стасавају. “Популарност је клизав терен“ - имао је обичај да каже Мирко. Ви сте за нас данас легенда српске позоришне уметности која је публици измамила на хиљаде осмеха, заштитни знак града Крагујевца, и сигуран сам да ће ваше глумачко достигнуће ући у анале српског глумишта - рекао је Бјелетић.

Надахнуто, о Мирковим улагама и глумачкој мисији, говорила је и Драгана Бошковић, редитељ и аутор монографије о његовом животу и раду.

Ти си глумац који не само да је изашао без жаљења из круга двојке, и од овог града направио тетрополис. Оно што си ти донео српском позоришту, не само Књажевско-српском тетру у Крагујевцу, мора да се запамти заувек, јер то је нешто што не само да не сме да се заборави, него и не може да се заборави. То је такав један велики опус и једно велико дело, посебно по свему, да мислим да ће свака историја српског позоришта то памтити као једну велику глумачку каријеру - рекла је Драгана Бошковић.

Телевизијска публика, памтиће га и по улози Драгојла у серији велике гледаности “Село гори, а баба се чешља“. Редитељ Радош Бајић, говорећи о својој вишедеценијској сарадњи и пријатељству са Мирком Бабићем, посебно се осврнуо на ову улогу коју је управо личност такве топлине и чистоте душе, могла да изнедри и приближи гледаоцима.

Топлином и добротом своје душе, и снагом свог неизмерног талента, Мирко нам је подарио Драгојла и освојио нас. На свом мопеду, поред скеле са блинкером, у скромној кућићи са белим дуварима, у својој самоћи, у племенитости и у части. У тајни коју је носио, у муци којјој је увек пркосио. И док се баба чешљала, а село горело, целу деценију смо велики, добри и непоновљиви Мирко и ја, са Гагом, Мандом и преко петстотина колега глумаца, живели своје дупле животе, са душама јунака које смо играли. И народ нам је поверовао, ми смо му се поклонили и народ се поклонио нама - рекао је Радош Бајић.

 

SocialTwist Tell-a-Friend
Претходна страна