Samo krst na spomen obeležju
Ravnogorci kao hrišćani nisu protiv pomirenja i izgradnje zajedničke grobnice za žrtve komunizma i partizane, ali je pre toga neophodno da se imenuju počinioci i žrtve komunističkog zločina - rekao je na konferenciji za novinare predsednik Ravnogorskog pokreta Srđan Srećković. Naš pokret podržava ideju gradske uprave o podizanju zajedničke grobnice, ali je izričito protiv inicijative SUBNOR - a da se na Varoškom groblju u Kragujevcu postavi spomenik na kome će se naći i krst i petokraka.
U prvim posleratnim godinama, prema saznanjima Ravnogorskog pokreta komunisti su u Šumadiji streljali oko 8500 građana, od čega u Kragujevcu blizu 4500 mladih, pitomaca, gimnazijalaca, sinova trgovaca i bankara i drugih viđenijih ljudi.
Ravnogorci ukazuju i na to da Kapislana u krugu “Zastave“ nije jedino stratište u gradu i da postoji još najmanje pet lokacija u krugu fabrike i van nje, sa masovnim grobnicama. Inače, prema podacima Ravnogorskog pokreta i građana, u Kapislani je život izgubilo 1075 lica. U Šumaricama, prema Srećkovićevim rečima, od strane fašista stradalo je 2500 ljudi i upravo ta razlika do 7300 koja se zvanično prikazuje kada je reč o masovnom streljanju, prekrivala je velom tajne smrt 4500 ljudi koliko je u gradu stradalo u komunističkom zločinu posle rata.
Komisija koja bi trebalo da pronađe mesta stradanja svih ljudi koji su ubijeni u periodu od 1944. do 1946. godine biće verifikovana na sledećoj sednici Skupštine grada Kragujevca. Naš cilj je da rad gradske komisije bude efikasan za razliku od državne, da bude primer drugim gradovima i opštinama, jer u Srbiji ne postoji mesto bez masovnih grobnica komunističkih žrtava. Pored predstavnika grada, SUBNOR - a, Srpske pravoslavne crkve i stručnjaka u radu komisije učestvovaće i predstavnici Ravnogorskog pokreta. Želimo da istražimo sve masovne grobnice i da sva stratišta na kojima su streljani građani obeležimo jednom spomen - pločom, koja će sadržati naziv mesta zločina i ukupan broj stradalih.
Na nama je da pamtimo, da se ne odričemo sebe, svog imena, korena, identiteta, prošlosti i istorije - rekao je tom prilikom književnik i publicista Antonije Đurić. Do pomirenja mora da dođe, a to mogu da učine samo potomci na stratištima, gde će se zakleti da nikada više neće dići ruku jedni na druge.
Inače, na konferenciji su govorili Rade Glavaš filolog i istoričar, dr Zoran Jerotijević i članovi porodica stradalih.
