Sećanje na dr Žarka Vukovića
U Centru Kragujevac, u Beogradu, redovni susret četvrtkom na Tribini “Da se ne zaboravi“ bio je posvećen sećanju na dr Žarka Vukovića. Obeležavajući dve godine od smrti prim. dr Žarka Vukovića, setili smo se vanvremenskog čoveka, velikog humaniste, predanog istraživača, čoveka koji je dao poseban doprinos razvoju istorije medicine u Srbiji. Njemu pripadaju i posebne zasluge za negovanje sećanja na dr Elizabet Ros, dr Elsi Inglis i bolničarke iz Škotske, dobrovoljke u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. O dr Žarku Vukoviću govorili su njegovi prijatelji i saradnici: Velja Marković, dr Vukašin Antić i dr Miloš Nemanjić.
Teško je, po nekakvom značaju, razvrstati brojne aktivnosti dr Žarka Vukovića. Dao je veliki doprinos preventivi, zdravstvenom prosvećivanju, popularisanju dostignuća medicinske nauke i prakse, medicinskoj publicistici, problemima starih lica i starenju uopšte i, kao kruna svega, istoriji medicine. Bio je dobar lekar praktičar, izvanredan dijagnostičar i nadasve dobar čovek i pouzdan prijatelj – završio je svoje sećanje Velja Marković.
Tragične žrtve srpskog naroda tema je za Vukovića isuviše važna kao realnost kojom je bio preokupiran čitavog života. “U meni se učvrstilo uverenje da bez potpunog uvida u žrtve koje je podneo srpski narod za vreme Prvog svetskog rata ne može biti ni potpune istorije našeg naroda“ – napisao je dr Žarko Vuković. Za knjigu “1915 – da ne zaboravimo“ dobio je Zahvalnicu blaženopočivšeg patrijarha srpskog gospodina Pavla.
- Aktivnostima Srpskog lekarskog društva bio je posvećen do kraja života. Kao samizdat objavio je knjigu “Srpsko lekarsko društvo 1872-2002“, koja na neki način predstavlja nastavak “Spomenice SLD 1872-1972“. Laureat je Velikog Pečata, najveće nagrade koju dodeljuje SLD (2007) i počasni član Akademije medicinskih nauka SLD (2008). Zauvek ću mu biti zahvalan što sam ga sreo, upoznao i stekao za prijatelja – izgovorio je na kraju dr Vukašin Antić.
O Vukovićevoj knjizi “Knjiga o starosti“ je govorio dr Miloš Nemanjić. Prisutnima se, u ime okupljene porodice, na toplim rečima i divnom sećanju, zahvalio Nenad Vuković rekavši: “Moj otac je u životu imao tri ljubavi, porodicu, medicinu i Kragujevac“.
