- Uputstvo za izradu leksikona :: Zvaničan sajt grada Kragujevca ::

Kontaktirajte nas za više informacija

Napredna pretraga

Tražim:

Tačna fraza:

Sve reči:

Jedna od reči:

U okviru:

Kroz arhivu? Da Ne

Prezentacija finansirana od strane Američke agencije za međunaroni razvoj

Nalazite se: Naslovna

Leksikon grada Kragujevca

Uputstvo za izradu leksikona

Poštovani Kragujevčani,

Predlog azbučnika Kragujevačkog leksikona – još u početnoj radnoj verziji (sa tek okončanom prvom, tzv. licitacionom fazom, od ukupno tri faze njegove izrade) – stavljamo u ovoj formi na uvid svim zainteresovanim pojedincima i institucijama. Generalno, to bi trebalo da doprinese ne samo povećanju transparentnosti realizacije ovog javnog projekta, već i (povratno) reakciji dela javnosti dragocenoj za neophodne izmene u daljoj optimalizaciji azbučnika, jer azbučnik nije samo neophodan heuristički i projektantski alat u leksikografskom poslu nego i temelj za sve ostale poslove i njihovu organizaciju. Naime, dobro urađen azbučnik nužna je pretpostavka za kvalitet realizacije čitavog projekta.

Da bismo Vam pomogli u recepciji i razumevanju ovog – već i zbog prisustva više od 2.000 naziva odrednica – u dobroj meri slabo preglednog Predloga azbučnika, načinićemo neke napomene:

Generalno, leksikoni su, za razliku od enciklopedija, sačinjeni od tekstova sa nižim nivoom autorskog istraživanja. Oni predstavljaju tekstualno prigodan sažetak (u idealnom smislu reči čak i sintezu) već postojećih (naučno i stručno verifikovanih) saznanja o određenom predmetu.
Osim toga, kompoziciona leksikografska metodologija ne mora dosegnuti svestranost, sistematičnost i potpunost enciklopedijskog formata. Naprotiv, leksikon omogućuje posve specifičan, autorskim ili nekim drugim svrhama određen, diskurs.
Zbog toga smo se opredelili za leksikonski format edicije Leksikoni gradova Srbije (I – XXIV), koji bi potpuno dovršen sadržao 24 toma (po tom za svaki od 24 grada, koliko u Srbiji statusno-pravno ima gradova). Svaki tom radiće se kao koprodukcija svakog grada pojedinačno sa Službenim glasnikom i to tako što se redakcija i autori za svaki tom određuju na nivou pojedinih gradova, dok se leksikografska i jezička obrada građe obavlja na nivou centralne redakcije. Svi tomovi koji su započeti (5), kao i oni preostali (19), biće urađeni po jedinstvenom koncepcijskom modelu i po prethodno opisanoj organizaciji. Rad na Kragujevačom leksikonu započet je u grupi prvih pet leksikona čije je dovršavanje planirano 2010. godine za 55. međunarodni beogradski sajam knjiga.
Programsko usmerenje edicije Leksikoni gradova Srbije ima intenciju da (na uobičajen leksikografski način) prezentuje celovit materijal podeljen (uslovno) na 9 tematskih oblasti (sintetičkih – sa stanovišta konvencionalno shvaćenih struka) i to iz ugla afirmacije urbanog prostora Srbije. Taj afirmativni pristup ima, pre svega, kulturološku, civilizacijsku i integracijsku dimenziju. Naime, uz sve specifičnosti koje su neodvojiv izraz našeg identiteta, težište je na onim fenomenima i procesima koji nas civilizacijski i kulturološki spajaju sa savremenim svetom i, posebno, Evropom.
Istorijska dimenzija, pored predstavljanja zaista najznačajnijih događaja, preokreta, novuma i institucija iz prošlosti gradova, biće samo onoliko prisutna koliko je neophodno da se razumeju najrazličitiji savremeni fenomeni. Uopšte, prioritet ima savremenost, uz raskidanje sa predimenzioniranim istoricističkim pristupom.
Takođe, još jedno od bitnih koncepcijskih specifičnosti jeste nepostojanje klasičnih biografskih odrednica. Zbog prostora, njihov broj je veoma ograničen (što, dodatno, otvara pitanje kriterijuma izbora pojedinaca iz vrlo različitih sfera života i rada), i umesto njih ličnosti će se imenovati u predmetnim tekstovima, uz one sadržaje po kojima su zaslužile da budu zapamćene. Tako će broj apostrofiranih sugrađana biti višestruko veći nego da smo to činili kroz klasične biografije. Na kraju knjižnog bloka leksikona, biće urađen indeks ličnih imena (po azbučnom redosledu prvog slova prezimena, uz navođenje stranice ili stranica na kojima se pominje).
Pored pregleda ličnih imena apostrofiranih u tekstovima odrednica, biće urađena istorijska hronologija svakog grada kao poseban registar izbora datiranih događaja. Osim toga, moguće je obrazovati, kao pomoćnu aparaturu, više tematski različitih lista, pregleda, tabela, registara i indeksa na kraju knjižnog bloka.
Azbučnik predstavlja konkretizaciju svih prethodnih redakcijskih (i uredničkih) nastojanja u definisanju profila bilo kog enciklopedijsko-leksikografskog projekta i najkonkretniji vid planiranja njegovog sadržaja, strukture i obima. Nakon definisanja azbučnika, pristupa se angažovanju autora i izradi tekstova odrednica.
Osim malog broja autorskih (dužih) tekstova, što će se odnositi na tematski složenije, obuhvatnije i vremenski dugotrajnije fenomene, a koji će biti potpisani, svi ostali tekstovi biće nepotpisani (uz navođenje u impresumu, po azbučnom redosledu početnog slova prezimena, svih autora tekstova). Tekstovi imaju tri kategorije obima: najkraći do 600, srednji od 600 do 1200 i najduži od 1200 do 1800 slovnih mesta. Van ove kategorizacije je relativno mali broj dužih tekstova koji su bez spoljašnih ograničenja u pogledu obima.
Na kraju, čini mi osobito zadovoljstvo da mogu predstaviti one Vaše sugrađane, moje najbliže saradnike u Kragujevcu, urednike koji su, uz moju malu pomoć i usmerenje, ostvarili ovaj rezultat koji je pred Vama. To su:

Bora Radić, glavni urednik Kragujevačkog leksikona
Mirjana Andrić, urednik
Siniša Brkić, urednik
Lela Vujošević, urednik
Predrag Ilić, urednik
Slobodan Lazić, urednik
Nina Milanović, urednik
Nataša Nikolić, urednik
Kazimir Petrović, urednik
Veroljub Trifunović, urednik

U Beogradu,
3. novembar 2009. g.

Milivoje Stefanović,
glavni urednik Edicije Leksikoni gradova Srbije

Zbog toga Vas, pre svega, pozivamo da primedbe, opaske, sugestije i predloge povodom Predloga azbučnika Kragujevačkog leksikona dostavite na adresu leksikon.kragujevac@gmail.comi način koji je definisan posebnim uputstvom.

PREDLOG AZBUČNIKA KRAGUJEVAČKOG LEKSIKONA

Trg Slobode 3, 34000 Kragujevac, tel.: 034 335 324 fax: 034 336 197

Pravila upotrebe sadržaja

Portal grada Kragujevca je elektronski servis koji pruža usluge i informacije koje su namenjene građanima, firmama, državnim institucijama, zaposlenima i nezaposlenima, nevladinim organizacijama, ukratko svim činiocima društva.

Ulaskom na servis koji Vas zanima možete dobiti osnovne informacije relevantne za dobijanje te usluge. Za neke servise obezbeđeno je dobijanje obrazaca u elektronskoj formi koje možete odštampati i na taj način podneti neki zahtev, prijavu i sl. Za neke servise portal će Vas direktno dovesti do web stranica institucija koje su nadležne za njih. Korišćenjem i preuzimanjem materijala i dokumentacije sa sajta, prihvatate u potpunosti uslove i pravila upotrebe koji su opisani u ovom obaveštenju. Ukoliko ne prihvatate bilo koji od uslova i pravila nemojte koristiti ovaj sajt i ne preuzimajte materijale i dokumentaciju sa sajta grada Kragujevca.

Sadržaji na portalu grada Kragujevca u isključivom i potpunom su vlasništvu grada Kragujevca. Delovi ili ceo web sajt ne mogu biti kopirani, reprodukovani, prenošeni, publikovani ili distribuirani bez prethodnog pismenog odobrenja, izuzev u slučaju preuzimanja informacija i materijala i pohranjivanja na disk računara pojedinačnog korisnika radi lične upotrebe.

Sve robne marke i logotipi prikazani na ovom portalu zaštićena su imena i u vlasništvu grada Kragujevca ne mogu biti korišćeni bez pisanog odobrenja. Bilo koja od robnih marki ili imena uključujući ime grada Kragujevca ne može biti uključeni u Internet adresu bez prethodno pismenog odobrenja grada Kragujevca.

Grad Kragujevac ne preuzima odgovornost za materijale koje su načinila ili publikovala treća lica a koja su vezana linkom sa strana portala grada Kragujevca. Ako odlučite da posetite bilo koji linkovan web sajt vi to činite na bazi sopstvene odluke i odgovornosti, i preuzimate rizik u pogledu virusa ili sličnih štetnih elemenata. Sami linkovi ne znače istovremeno da grad Kragujevac na bilo koji način sponzoriše ili je povezan sa entitetima koji su odgovorni za ažuriranje pomenutih web sajtova ili strana.

Grad Kragujevac polaže autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala smatra se kršenjem autorskih prava portala grada Kragujevca i podložno je sudskoj zaštiti.

Grad Kragujevac zadržava pravo da bez najave povremeno promeni ili modifikuje pravila. O važnim promenama i dopunama može obavestiti korisnike putem e-maila ili objavljivanjem na portalu.

Korišćenjem bilo kog sadržaja na portalu grada Kragujevca smatra se da ste upoznati sa najnovijim pravilima.

U slučaju da primetite fotografiju za koju znate da je zaštićena autorskim pravom ili da je autor fotografije pogrešno potpisan, molimo vas da nam se javite na adresu: kragujevac.rs@gmail.com kako bi preduzeli neophodne korake u ispravljanju greške.