Контактирајте нас за више информација
X





Sokolana_Autor_Zoran_Petrovi_1.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого
Налазите се: 

Катићи
   

Први говорник на новој трибини “Дијалози“ био је Мр Небојша Катић, финансијски консултат из Лондона, уважени и цењени макроекономиста, чије писање или јавни наступи никога не остављају равнодушним, без обзира на то да ли се са њим слажете или сте му опонент.

Та његова карактеристика, али и чињеница да је син угледног Крагујевчанина и једног од првих чланова Удружења, покојног Жарка Катића, учинили су да ово вече има два дела. Први, сећање његових савременика, школских другова и пријатеља на Жарка и његову богату пословну каријеру али и дивне људске особине које су га красиле и које је тако несебично стављао на располагање свима, Крагујевчанима и Крагујевцу посебно.

Други, излагање Мр Небојше Катића о макроекономским кретањима у свету, изворима светске економске кризе, перспективи и могућем исходу њеног разрешења, економској ситуацији и положају Србије, са и без утицаја света.
Излагање је било само увод у активну расправу кроз дискусију, питања и одговоре излагача и публике, међу којима су , у препуној сали, већину чинили људи “од струке“, некад и сад активни учесници, од научника до државника, креирања и спровођења економске политике наше земље.

Присутни су били мање-више сагласни са основним ставовима уводничара. Неолиберални концепт државе и економије је доживео фијаско и тамо где је никао, као и тамо где је скорије засађен (у бившим социјалистичким економијама), сматра Катић. Све успешне привреде су у време свог успона, иза себе имале квалитетну државу која је била фактор тог развоја, а не његова сметња. Светски економски систем, по мишљењу Катића, није у стању да се супростави финансијском капиталу који се отргао контроли и сконцентрисао у релативно малој групи појединаца и породица. Надмоћ финансијског сектора је толико велика да државе, једна за другом, губе економски, с њим и политички, суверенитет.

Да би доживела економски просперитет и стабилност, привреда једне земље мора да има више од деценију стопу раста БДП већу од 7% годишње. Уз сопствени значајан утицај и улогу, држава мора да подстиче у првој фази супституцију увоза, а у другој агресивни извоз. Уз то мора спроводити и стриктну капиталну контролу.

Сви успешни привредни модели су базирани на домаћој штедњи као основи за кредитирање инвестиција у производњу, а не у потрошњу. Од једанаест милијарди евра тренутних девизних резерви земље, осам милијарди је штедња. Међутим на пласман тако прикупљених средстава, држава скоро да нема утицаја већ пословне (скоро све стране) банке. Највећи број њих су код уласка на ово тржиште унеле који милион оснивачког улога, а данас располажу десетинама пута већим потенцијалом. Домаћи развој се организује само домаћим снагама, а не страним инвестицијама, а главни адути Србије су свакако пољопривреда и енергетика као и део квалификоване радне снаге за област услуга.




 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Претходна страна