Контактирајте нас за више информација
X





Sokolana_Autor_Zoran_Petrovi_1.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого
Налазите се: 

Српски народни календар међу иконама
   

Богојављање је ове године обележено речју, сликом и појањем духовних православних песама у просторијама Центра Крагујевац у Београду.

Сва чула била су задовољена сваким сегментом духовности, којима су аутори својим делом указивали на постојање и трајање културолошке повезаности са наслеђем и традицијом у нас.

Књига “Српски народни календар за 2012. годину“ аутора Миодрага Стојиловића, списатеља из Крагујевца, примерено је показала препознатљиву форму народног забавника, намереног да функционише и траје као целогодишњи приручник који и дискретно подучава. Она пре свега прати годину и њене садржајне православне циклусе у намери да буде користан подсетник и опоменик у вођењу брига и сећања. Аутор књиге, говорећи о намени и суштини књиге, рекао је да је посебан акценат дао Богојављању, дану вредног сећања и памћења, када је према веровању 30-те године нове ере обављено крштење Христово у реци Јордан.

Говорећи о књизи Стојиловића, писац и публициста Саша Миленић - председник Скупштине града Крагујевца је истакао да је аутор овом књигом допринео “откључавању тајних брава којима се отвара оно главно питање око којег се заиграва Српски језик у најширој употреби, мање или више да га формулише и комуникативно ангажује“. Такође је истакао да је аутор књиге изградио властиту књижевну дисциплинованост, односно пронашао је сопствени стваралачки епос у овом жанру књижевности. Та дисциплинованост огледа се и у чињеници да је ово петнаести узастопни календар.

Писац, арх. Љиљана Р Николић, инспиративно написаном песмом “Хиландар у пламену“ приближила је дух и присутност постојања, нестајања и обнављања материјалне и духовне вредности Хиландара.

Литераран приступ традицији и духовности смештен је и у миље изложбе фреско-сликарства “Рашке импресије“ аутора Станка Јанушевића, човека који је смислом за лепо и ликовност обогатио и обучио генерације којима је као наставник ликовног предавао у крагујевачким основним школама. О ликовним делима аутора говорила је арх. Добрила Милановић, која као особеност изложених слика сматра да је аутор ликовним опредељењем у компоновању и надградњи спојио старо-архаично у нову слику-фреску која не излази из канона и утврђених типика средњовековног сликарства у нас. Изложених тридесетак слика-икона, надахнуте су ликовним и стваралачким сопственим поривом и духовном надградњом. Мотиви слика су углавном фреске из фреско композиција, некад фактографски забележене у форми копије, а када су изоловане из контекста целине, постају нове слике - савремене фреске.

Програм посвећености српској духовности обогаћен је надахнутим солистичким појањем песама “Царска јехтенија“ и “Благословљу Господа“ у извођењу тенора Стефана Ђорђевића, студента четврте године ФМУ, иначе унука С. Јанушевића.

Председник УО Удружења Зоран Матовић поздравио је присутне, посебно члана Градског већа одговорног за културу - Драгослава Милошевића, и захвалио се ауторима и уводничарима на личном доприносу у оквиру првог тематског окупљања у овој години. “Ако смо у Богојављанској ноћи пожелели да се наше дружење настави у свој својој особености и пуноћи, онда вечерашње вече наговештава да ће се та жеља остварити и у преступној 2012. години“.

Претходна страна