Контактирајте нас за више информација
X





Sokolana_Autor_Zoran_Petrovi_1.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого
Налазите се: 

Допринос краљице Драге духовној обнови и развоју Србије
   

Удружење Крагујевчана и пријатеља Крагујевца у сарадњи са Удружењем „Српски Кривак“, организовало је 20. септембра свој први скуп након летње паузе, чиме је отпочело са својим редовним активностима четвртком у другој половини године.

Тема вечери била је „Допринос краљице Драге духовној обнови и развоју Србије“, у коју је присутне увео Проф. Др. Божидар Раденковић, Председник Удружења „Српски Кривак“.

Проф. Раденковић, иако информатичар по струци, већ дуже време се бави проучавањем лика и дела краљице Драге, и њеним доприносом који је, по његовом мишљењу, услед бурних промена на политичкој сцени Србије тог времена, помало скрајнут и искривљен.

Драгиња Драга Луњевица, ћерка окружног начелника у Милановцу, рођена је 1866. године у селу Луњевица. Када је напунила шеснаест година, родитељи су је против њење воље удали за инжењера Светозара Машина, који је убрзо преминуо. Након смрти родитеља, себе, два брата и две сестре издржавала је радећи као новинар и уредник листа „Домаћица“. Као врло образовану жену (завршила је Вишу женску школу и течно говорила три светска језика), краљица Наталија је запослила на двору као дворску даму. После више неуспешних покушаја да краља Александра ожене неком од принцеза из краљевских династија, његов избор је пао на жену која му је била у близини и која га је, између осталог, спасла дављена у Бијарицу.

Родољубива, штедљива и школована, имала је утицаје на одлуке свога мужа. Између осталог сматра се да је иницирала или јако подржала краља Александра у повраћају манастира Хиландара, одлуци и почетку градње Храма Светог Саве на Врачару и изради фототипског издања Мирослављевог Јеванђеља.

Под њеним покровитељством је изграђен болнички комплекс у коме се данас налази део Медицинског факултета и обновљена Виша женска школа у Београду. Подржавала је иницијативу да Велика школа постане Универзитет. Њен мираз, који је наследила краљица Наталија, поклоњен је Универзитету у Београду.

Убијена је у мајском преврату 1903. године у 36 години живота.

У част краљице, више места у Србији је у то време названо њеним именом, па чак и један фудбалски клуб. На иницијативу „Српског Кривака“ у селу Драгиње, општина Коцељева, 19. августа 2012. откривена је спомен плоча у њену част.




 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Претходна страна