Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Дани енергетике и енергетске ефикасности
   

Значај и потенцијал обновљивих извора енергије у Србији, тема је скупа који је у Крагујевцу одржан у оквиру Дана енергетике и енергетске ефикасности, коме су поред експерата у области биоенергије, представника институција и организација, присуствовали и енергетски менаџери из 10 градова Србије. Циљ скупа који су организовали Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ и град Крагујевац је размена искустава између градова и општина у спровођењу пројеката у области биоенергије.

Учеснике је у име града Крагујевца поздравила Миња Обрадовић, члан Градског већа за инвестиције и управљање пројектима.

Град Крагујевац је унапређење енергетске ефикасности и веће коришћење обновљивих извора енергије изабрао као трајна опредељења, не само због обавеза које је држава Србија преузела према Европској унији, већ и због наших грађана јер рационално коришћење ресурса, уштеда енергије и смањење негативног утицаја угљен диоксида на околину утиче на побољшање квалитета живота свих нас, рекла је поздрављајући учеснике конференције Миња Обрадовић, члан Градског већа за инвестиције и управљање пројектима. Због тога је у последње четири године, уз финансијску подршку државе, град Крагујевац, после више деценија обновио 10 крагујевачких школа и изградио нову школску дворану. Замењена је столарија, урађена топлотна изолација зграда и реконструкција система грејања, чиме су ови објекти унапредили своје енергетске карактеристике. Радови на изградњи нове спортске хале и реконструкцији обданишта, који су у току, пројектовани су тако да значајно унапреде њихове енергетске карактеристике и смање потрошњу енергената. Захваљући споразуму који смо потписали, Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ израдила је студију изводљивости о промени начина грејања у пет основних школа, са лож уља на биомасу. На нама је да обезбедимо пројектно техничку документацију, а потом и обезбедимо финансијска средства за извођење радова, каже Миња Обрадовић.

Своја искуства у склапању и функционисању првог уговора јавно приватног партнерства у области снабдевања топлотном енергијом јавних објеката у Пироту, као и искуства преласка на коришћење биомасе у јавним објектима у општини Прибој, учесницима су пренели представници ових градова. Енергетски менаџер Ана Радојевић, представила је реализоване и планиране активности града Крагујевца у овој области и најавила припрему програма енергетске ефикасности града Крагујевца за период од 2018 -2020. године.

Руководилац ГИЗ ДКТИ Програма “Развој одрживог тржишта бионерегије у Србији“, Милица Вукадиновић, рекла је да су овакви скупови прилика да се искуства из праксе генеришу и пренесу не само између општина, већ да се она, као и баријере-којих има много, за имплементацију таквих пројеката пренесу на национални ниво, односно до доносиоца одлука.

Србија се обавезала да до 2020. године има 27 посто крајње потрошње енергије из обновљивих извора, и има простора да се тај циљ достигне, сматра Вукадиновић. Ми покушавамо да имплементирамо пројекте, и за сада имамо два примера, градове Пирот и Прибој који су грејење у јавним објектима заменили биомасом. У Пироту се четири школе греју на овај начин а у Прибоју је почела изградња мини мреже за испоруку топлотне енергије која ће повезати шест објеката и са 1,8 мегавата инсталисаног капацитета, користити дрвну сечку. Процена је да ће преласком на ново постројење општина Прибој уштедети 500.000 евра годишње.

 

Претходна страна