Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Конференција о социјалном предузетништву
   

Социјално предузетништво била је тема конференције, коју је у оквиру сајма женских социјалних предузећа Србије и региона, организовала Асоцијација пословних жена “Визија“, уз подршку Фондације Konrad Adenaur Stiftung из Београда и града Крагујевца. Без обзира на податак о броју социјалних предузећа у Србији, којих је око 1700 регистровано, а близу 700 активно, социјално предузетништво је тема која је код нас још увек у повоју а више година чека се и на доношење Закона о социјалном предузетништву.

Конференцију и данашњи сајам смо организовали како би афирмисали и промовисали социјална предузећа, којих има на броју али нису видљива, са намером да новим идејама и активностима побољшамо локалну заједницу, рекла је на конфернцији Биљана Планић, председница Асоцијације пословних жена “Визија“. Социјални предузетници су визионари и креатори промена, имајући у виду да је базични покретач социјалног предузетништва тежња да се креира друштвена вредност уместо личне користи, истиче Планић.

О социјалном предузетништву, родној равноправности, правној регулативи, искуствима у овој области на конференцији у Хотелу Крагујевац су говорили Предраг Лучић, председник Регионалне привредне коморе Крагујевац, Др. Владица Станојевић, директор Завода  за збрињавање одраслих Мале Пчелице, Александра Поповић директорка Фондације Konrad Adenauer Stintung у Србији, Александар Шароњић, директор Агенције за регионални развој Расинског округа, а у име града Крагујевца присутнима се обратила др Гордана Дамњановић, члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.

Миленијумски циљеви и стратегије одрживог развоја у фокус стављају жене као посебно осетљиву категорију, а нарочито самохране мајке, жене вишеструко маргинализоване и жене са рауралног подручја. Овакви сусрети су прилика да се оне кроз размену искустава и примере добре праксе оснаже и чују како могу постати успешне предузетнице, рекла је др Гордана Дамњановић. Имајући у виду да многи одустају, није довољно само дати финансијска средства, већ су на њиховом развојном путу јако битни мониторинг, евалуацију и додатни механизми подршке. За развој социјалног предузетништва важну улогу имају и пројекти Европске уније, рекла је Дамњановић и додала да је Крагујевац један од одабраних градова у коме ће се спровести РеЛОаД програм у коме лежи снага и могућност за развој неког новог и иновативног посла а у партнерству са удружењима.
 
Закон о социјалном предузетништву још није усвојен и налази се скупштинској процедури,  а др Владица Станојевић директор Завода за збрињавање одраслих Мале Пчелице, очекује да ће се то ускоро и догодити јер ће закон омогућити да лица која се баве овим послом изађу на тржиште са својим производима и услугама. У Заводу “Мале Пчелице“ ми се већ пет година успешно бавимо социјалним предузетништвом али унутар установе, а с обзиром на то да се у нашој кухињи припрема пет хиљада оброка дневно за кориснике, по усвајању закона бавићемо се и продајом за трећа лица, каже Станојевић.

Социјално предузетништво, иначе доприноси развоју економије засноване на солидарности с обзиром на то да нису сви људи подједнако у стању да равноправно из различитих разлога -здравствених, образовних, егзистенцијалних и сл. учествују у тржишној утакмици. У последњих 30 година у Европи се све више обраћа пажња на социјалну економију као начин да се ублаже последице глобализације, технолошког напретка и економских криза.

 

Претходна страна