Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Спомен-музеј “21. октобар“: колективно сећање, уметност и идентитет
   

Годишња конференција IC MEMO, једног од 31 комитета ИКОМ-а (Међународног савета музеја), одржана је у Тел Авиву и Јерусалиму од 14. до 18. октобра, а у организацији Међународног института за студије холокауста Масау, Министарства спољних послова, Министарства образовања и ИКОМ -а Израела.

Катарина Бабић, виши кустос Спомен-парка “Крагујевачки октобар“ презентовала је рад на тему "The Memorial Museum October 21st: Collective Memory, Art and Identity" у оквиру сесије “Memory, Art and Identity“ чији је модератор био др Ерик Сомерс, истраживач Института за проучавање рата, холокауста и геноцида (NIOD Institute for War, Holocaust and Genocide Studies) из Амстердама. Поред Џејмса Јанга у раду конференције су учествовали и стручњаци из Израела, Велике Британије, САД-а, Ирске, Колумбије, Естоније, Италије, Холандије, Јапана, Словеније, Бангладеша.

У оквиру презентације архитектура модернизма у некадашњој Југославији посматрана кроз шири контекст стварања система вредности и модела идентитета нације, била је у функцији стварања слике прогресивног и модерног друштва, убрзане урбанизације, индустријализације и технолошког напретка. Модерна архитектура постала је саставни део југословенског  идентитета. Њен значај је препознат и признат од стране међународне стручне јавности као део светске историје модернизма.

Један од најрепрезентативнијих примера те праксе је здање Спомен-музеја “21. октобар“. Зграда Музеја представља ремек дело модерне архитектуре аутора Ивана Антића и Иванке Распоповић. Пројекат зграде израђен је у духу српско-византијског стила израђен је по узору на српску средњевековну цркву манастира Грачанице. Симболиком архитектонских елемената, као и скултурама које су постављене око и у  Музеју, изражена је драматичност и безнадежност сутуације у којој су се нашли таоци непосредно пред стрељање, и на сугестиван начин пренета је на посетиоца. Лична трагедија прерасла је у универзалну.

Колективно сећање и културно наслеђе материјализовани су у архитектонској форми изузетне снаге која потстиче на контемплацију о егзистенцијалним питањима, о апсурдности рата и вредности очувања мира. Култура сећања као интегрални део индивидуланог и колективног идентитета, испољила је свој формални и нормативни аспект преточивши фактографска сазнања у један оригинални контекст уобличен у јединствено архитектонско здање Спомен-музеја “21. октобар“.

 

 

 

 

 

 

Претходна страна