Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Недовољна заступљеност жена у органима управљања
   

Заступљеност жена у одлучивању у органима власти у јединицама локалне самоуправе у Србији је недовољна, а на нивоу месних заједница изузетно ниска, показало је истраживање које је Заштитник грађана спровео током 2017. године, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.

Посебан извештај Заштитника грађана “Заступљеност жена на местима одлучивања и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“ представљен је данас у Крагујевцу, у присуству Биљане Илић - Стошић, начелнице Шумадијског управног округа и Гордане Дамњановић, чланице Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.

Резултати истраживања спроведених у 143 локалне самоуправе, показују да су само у 12 општина и градова на позицији председника општине односно градоначелника жене. Ситуација није боља ни када је реч о позицији председница скупштина, на којима је 14,4 одсто жена. Учешће жена у саветима месних заједница је 11,4 одсто, док је само пет одсто жена председница савета месних заједница, показао је извештај о заступљености жена на местима одлучивања.

Највише нас је забринула изузетно ниска заступљеност жена у саветима месних заједница, јер месне заједнице су места где се права најчешће остварују и где се доносе животне одлуке, рекла је Наташа Јовић помоћница генералног секретара у Стручној служби заштитника грађана, и додала да је учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти минимално. У 137 локалних самоуправа међу одборницама је седам жена са инвалидитетом а две су Ромкиње, каже Наташа Јовић.
 
Крагујевац је један од градова који има институционализован систем када је реч о родној равоправности. Тренутно се припрема родно одговорни буџет који подразумева програмске активности које доприносе родној равноправности. Такође, желимо да се прилагодимо националној стратегији и кроз Локални акциони план на ангажовању жена у политичкој и економској сфери, као и у области образовања, истакла је Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.

На скупу је речено и да наведени подаци указују на недостатке родних политика и недовољне функционалности механизама за родну равнопрвност.

Такође, наведено је и да се квоте које прописују да најмање 30 одсто жена буде у органима власти, примењују само тамо где је то законска обавеза, док се на другим местима не примењују. Препорука коју упућује Заштитник грађана је да се законом, којим се уређује родна равноправност, ефикасније уреди остваривање родне равноправности на свим нивоима.

 

Претходна страна