Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Почеци наставе грчког језика код Срба
   

У Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу, у оквиру обележавања Дана града и Дана Универзитетске библиотеке, организован је научни скуп под називом “Почеци наставе грчког језика код Срба“. Повод за тај научни скуп је обележавање јубилеја, двестоте годишњице рођења Вукашина Радишића (1810. - 2010.), првог професора грчког језика у крагујевачком Лицеју књажевства српског и писца прве Грчке читанке.

Мало је познато да је организовано учење грчког језика по осмишљеном наставном програму у српским школама почело 1836. године у крагујевачком Лицеју. Према речима филолога, проф. др Миодрага Стојановића, одлуку о томе донео је Књаз Милош 1836.године, који је иако неписмен, проценио да српска деца треба да знају грчки језик. Књаз је зато као учитеља ангажовао Вукашина Радишића, који је знао грчки језик. Радишић га је изучио у Земуну, у коме је била настањена велика грчка колонија, која је имала и своју школу. Часове грчког, код тадашњег чувеног учитеља Захаријадиса, похађао је и Радишић, рођен у оближњој Батајници, па је тако стигао и у Крагујевац, где је ђаке Лицеја учио овом страном језику. Радишић је 1837. написао и издао и прву грчку читанку у Србији, која је коришћена у настави.

На тај начин, Радишић се сврстао у ред људи који су у 19. веку постављали темеље српског друштвеног и културног живота, као што су Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Сима Милутиновић и други - рекао је том приликом Миодраг Стојановић, председник Управног одбора овог научног купа.

У раду скупа је учествовало 12 рефераната са Филолошког факултета у Београду (Катедре са неохеленске студије), београдског Филозофског факултета и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, који су поднели реферате на теме проучвања грчког језика у Србији пре и после Вукашина Радишића, а обрађени су и други славни Лицејци (Димитрије Исаиловић, академик Драгутин Анастасијевић) и крагујевачки професори: академик Војислав Ђурић и професор Томо Ружић, који су иза себе оставили завештања које време није ни најмање нагризло, већ и даље представљају мисаоне и етичке блескове који бацају светло и на прошлост и на будућност.

Сви реферати ће бити штампани у истоименом тематском броју часописа “Лицеум“.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Претходна страна