Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Презентација финансирана од стране Америчке агенције за међународни развој

Асоцијација градова Весници мира

Салон антиратне карикатуре



Удружење крагујевчана

Лого

Неадекватност простора највећи проблем установа културе
   

Јавна расправа о Нацрту Стратегије развоја културе Републике Србије 2017-2027. којој су присуствовали представници Министарства културе и информисања, Завода за проучавање културног развитка, установа културе и локалне самоуправе, одржана је данас у Крагујевцу.

Стратегија развоја културе предвиђа повећање буџета у области културе на републичком нивоу за 0,1% континуирано, сваке године, али и читав низ других мера које треба да унапреде квалитет културног живота у Србији. Дефинисана су три приоритета културног развоја - развој кадрова, развој инфраструктуре и европске интеграције и међународна сарадња.

Оценивши да је планирана изградња српских културних центара у неким европским и светским метрополама добар правац развоја, јер постоји одсуство представљања српске културе на међународном плану, Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, истакао је неадекватност просторних капацитета у којима су смештене крагујевачке установе културе. Реч је о вишедеценијском проблему, који град не може да реши без помоћи државе. Неке од најстаријих установа културе на овом простору, значајне за историју Србије, смештене су у неадекватним просторима и зградама, на дупло мањем простору него што прописују стандарди, на више локација у граду, принуђене да импровизују и прилагођавају своје програме. Такав пример су Народна библиотека “Вук Карадзиц“, Театар, Дечије позориште, Центар за неговање традиционалне културе “Абрашевић“, једно од најстаријих уметничких друштава у Срвбији, Филолошко-уметнички факултет који наставу изводи на десет локација у граду. Град у коме је зачет музички живот 1834. године, доласком Јосифа Шлезингера, нема концертну дворану.

Мирко Демић, директор Народне библиотеке “Вук Караџић“ истакао и проблем са процедуром јавних набавки у којима књига није ни на који начин заштићена, јер су библиотеке принуђене да, како би испоштовале закон, књиге купују од трговаца уместо од издавача, које су на тај начин скупље и посебно лоше утичу на опстанак малих издавачких кућа. Крагујевачкој библиотеци која има обавезу да направи регистар старих књига за шумадијски округ проблем представља и то што у држави постоје само две лабораторије за конзервацију и заштиту старе књиге, у Београду и Новом Саду. Потребе библиотека су такве да умногоме превазилазе капацитете ових лабораторија, па је предлог да се отвори више таквих лабораторија у Србији, ван Београда.

Помоћник министра за културно наслеђе, Александра Фулгоси истакла је да би појединачни капитални пројекти на локалном нивоу требало да буду дефинисани посебним, локалним стратегијама развоја културе. Након усвањање ове стратегије очекује се да ће и градови и општине донети стратегије развоја културе у својим срединама тако да би појединачни капитални пројекти на локалном нивоу требало да буду дефинисани. Она је подсетила да је град Крагујевац прошле године, у оквиру програма “Градови у фокусу“ добио средства за израду техничке документације за ревитализацију зграда у којима су смештене неке од установа културе. Такође, индустријска зона Војнотехничког завода, односно ревитализација ове културно-историјске целине ће бити уврштена у капиталне пројекте.

 

Претходна страна