Контактирајте нас за више информација
X





Spomenik_oslobodiocima_Autor_Zoran_Petrovi.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

О грбу Града

О грбу града Крагујевца

На седници од 17. априла 1996.године, Скупштина града Крагујевца усвојила је Одлуку о грбу и стегу града Крагујевца и Одлуку о употреби грба и стега града Крагујевца (Сл. лист града Крагујевца, бр. 4/96). Грб града Крагујевца, по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: мали, средњи и велики.

На нивоу основног - Малог грба - грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у цело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст измеду четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише".

Централно место заузима мотив црне вепрове главе рањене стрелом, један од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику "Сабор у Констанци" 1415.год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревица. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804.год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушцег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије - Шумадије. Као такав он је традиционално и морално власништво града Крагујевца и свих грађана који у њему живе, а они су његов прави наследник и Титулар.

У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу - седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице - зачетка српске модерне индустрије.

На нивоу службеног - Средњег грба - грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.

На нивоу церемонијалног - Великог грба - грба највишег ранга, као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици - једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза - код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон - код хералдички левог држаца. Симболика књиге говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја - симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона (V) и три хералдичке греде (III) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.

Ту су и стегови - хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце - хералдички десно, и стег Града Крагујевца - хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста - култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.

Свети ахијерејски синод Српске православне цркве доделио је граду Крагујевцу Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је град учинио на отварању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Травом обрасли брежуљкасти постамент и трака са именом града нису обавезни елементи грба, али заокружују његову визуелну форму и завршавају хералдичку причу о грбу града Крагујевца.

Златко В. Младићевић
редовни члан Српског хералдичког друштва

Грб Града Крагујевца можете преузети ОВДЕ