Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Одржана јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности
   

У организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Крагујевцу је, након Београда и Новог Сада, одржана Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности, који ће сутра бити представљен у Нишу а 3. јула у Новом Пазару.

Рок за пријем предлога, мишљења и сугестија о Нацрту закона је 5. јул, а у ресорном Министарству очекују да ће закон ући у скупштинску процедуру крајем ове године.

Материја коју би требало да регулише Закон о родној равноправности од изузетне је важности за Републику Србију, истакла је др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и додала да то подразумева преузимање бриге у превентиви и сузбијању сваке врсте дискриминације и остваривања равноправности и једнакости, као и заштите људских права. На посвећеност овим циљевима обавезује нас Устав Републике Србије као и различите међународне конвенције из сфере заштите људских права којима смо као држава приступили.

У име града Крагујевца, учеснике јавне расправе поздравио је Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града. Говорећи о значају закона о родној равноправности и посвећености града Крагујевца тим циљевима, Петрашиновић је рекао да ће управо сутра на седници Скупштине града бити усвојена одлука о родној равноправности.

Крагујевац је, рекао је Петрашиновић, лидер у Шумадији по заступљености жена у локалном парламенту и очекујем да ће након следећих избора та слика бити много боља. Данас у градском парламенту од укупно 87 одборника, 40 посто су жене. Крајем прошле године формирана је и Женска одборничка мрежа. Секретар Скупштине града и заменик секретара такође су жене. Од 13 начелника градских управа, осам су припаднице женског пола и воде најважније ресоре. Последњих година тенденција је да се на свим важним државним и локалним функцијама налазе жене и то је добро, а ми ћемо као локална самоуправа наставити да их подстичемо и охрабрујемо, казао је Петрашиновић.

У процесу доношења таквих стратешких документа важно је да се чује и глас маргинализованих и дискриминисаних жена, вишеструко оптерећених проблемима незапослености, самохраних мајки, жртава породичног насиља, жена на руралном подручју. Из практичног искуства знамо ко су маргинализоване групе које очекују подршку локалне заједнице - истакла је Гордана Дамњановић члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту и председница Савета за родну равноправност. Стратешка документа и акциони планови захтевају не само мониторинг, евалуацију, јасно зацртане и мерљиве циљеве, него и одговорност за њихово спровођење.

 

Претходна страна