Контактирајте нас за више информација
X





Skupstina_grada_Kragujevca_4.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага

Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Престоничка архитектура Крагујевца
   

Поводом два века од проглашења Крагујевца првом престоницом модерне Србије, под покровитељством града Крагујевца, вечерас је у Народном музеју отворена изложба под називом “Престоничка архитектура Крагујевца“, аутора Верољуба Трифуновића. Изложбу је отворио Александар Ненковић, главни урбаниста града Крагујевца.

Као што знате Крагујевац је у центру Србије, а све се нешто догађа око њега. Заобилазе га путеви, заобилазе га пруге, заобилазе га дешавања, и ова изложба нам на неки начин помаже да спознамо своје корене, да спознамо своје темеље, да видимо да је Крагујевац не само због свог географског положаја, него и због људи који су се у њему рађали, образовали и стварали, био престоница Србије у једном дужем временском периоду и да покушамо да део те старе славе, у будућности ипак вратимо Крагујевцу - рекао је Ненковић.

На овој изложби приказане су фотографије најзначајнијих објеката у граду, изграђених у периоду од 1818. године до почетка Првог светског рата.

Реч је о преко 50 репрезентативних зграда насталих у време владавине две српске династије - Обреновић и Карађорђевић, попут Војнотехничког завода, Милошевог венца, Прве крагујевачке гимназије, Подофицирске школе, зграде Суда, Москве, Просвете итд.

Ова наша изложба је заправо прави почетак обележавања два века Крагујевца као престонице. Овде имате један низ интересантних и можда, за многе људе невиђених фотографија које нам описују развој живота у Крагујевцу, од малог града у отоманској империји до модерног града какав је данас - каже Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја.

Аутор изложбе, Верољуб Трифуновић је човек богате биографије, личне и професионалне. Аутор је вредних књига о историји Крагујевца, пре свега историји архитектуре Крагујевца. Четири деценије провео је радећи у Дирекцији за урбанизам и изградњу Крагујевца. Цео свој радни век посветио је свом граду - Крагујевцу, пратио његов развој, у њега уткао своје наде, идеје и визије и доживео њихово остварење.

До тог периода, до краја Другог српског устанка, Срби су живели по селима, док су у градовима живели само Турци. Заокрет је направљен по завршетку Другог српског устанка, када је Милош одлучио да престоница буде у Крагујевцу и то на један нов градитељски начин. Он се није уселио у наслеђене турске грађевине, као дотадашњи владари, него је основао потпуно нов град, по чему је Крагујевац постао први српски град, када говоримо о модерној историји. Војна болница, Гимназија - најлепши школски објекат у Србији, прва пруга коју је Србија сама изградила Лапово-Крагујевац, најмодернији индустријски комплекс у тадашњој Србији - Војнотехнички завод, Подофицирска школа, зграда Суда, зграда “Просвете“, “Москве“, звоник Старе цркве.

Крагујевац је за тај један век кроз архитектуру прошао пут од балканско-орјенталног стила до европске сецесије са назнакама модернизма у индустрији, и сигурно је био један од најзначајнијих градитељских центара у Србији, и по свом симболичком значају и по квалитету објеката који су онда подизани. Мислим да једна од ствари за коју треба да се боримо, да прикажемо право место Крагујевца у прошлости, али такође је важно да то држимо као репер за развој у будућности - поручио је Трифуновић.

 

Претходна страна