Контактирајте нас за више информација
X





Manastir_Kaleni_Autor_Zoran_Petrovi.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Историја града

Историја града

Подручје града Крагујевца и његове околине било је насељено још у праисторијско доба, о чему сведоче многобројни предмети и археолошки споменици.

Крагујевац се први пут спомиње 1476. године, након турског преузимања, у тапу - дефтеру ( пописна катастарска књига ). Бивши Трг са 32 куће. Од тада готово пуст, као и цела Шумадија, Крагујевац оживљава у другој половини XV века када у њему Турци подижу ново насеље на левој обали Лепенице. Име је добио по птици крагуј ( врста орла ) која је по народном предању живела у околним шумама. Све до доба ослободилачких народних устанака, већину становника чине Турци, изузев за време две аустријске управе: прве 1689 - 1690.године, и друге 1719 -1738. године. У том периоду забележено је знатно досељавање хришћанског становништва.

Прави процват Крагујевац доживљава од 1818. године када је, на Ђурђевдан - 6. маја, проглашен престоницом обновљене Србије. Наиме, повољан средишњи географски положај, национално хомогено становништво за разлику од Београда у коме је била турска управа, навели су кнеза Милоша да се определи за Крагујевац, који постаје државни центар. Пресељењем престонице из Мале Црнуће у Крагујевац, кнез Милош отвара једну од најзначајнијих страница у историји овог града. Настаје нова варош као супротност наслеђеној турској паланци.

У наредном периоду у Крагујевцу се оснива читав низ институција: прве новине - "Новине србске" под уредништвом Димитрија Давидовића, музичка формација "Књажевско - српска банда“ коју оснива Јозеф Шлезингер, први театар “Књажевско - српски театар“ под управом Јоакима Вујића, такође и прва гимназија 1833. године, Лицеј - виша школа 1838. године, прва галерија слика, први суд "Суд крагујевачки" 1820. године и прва апотека 1822. године, као и музеј и библиотека.

Заснивајући нову државу, кнез Милош Обреновић је основао и нови центар Крагујевца. На простору око данашњег Малог парка, Књаз је изградио нови градски центар који је имао најважније објекте младе државе: дворски комплекс, Скупштину, цркву, митрополију, арсенал, театар, школу, касарне, апотеку, болницу и др. Око тог језгра развијао се нови Крагујевац, који је растао по броју становника, али и по територији постепено асимилујући наслеђену оријенталну структуру.

Пресељењем престонице у Београд, 1841. године почиње период стагнације Крагујевца. И поред тога, град је остао центар политичког живота, тако да су у њему наставиле да се одржавају све важније скупштине у Србији, као и у време кнеза Милоша, све до 1878. године. За историју града и српског народа посебно место заузима Сретењска скупштина на којој је донет први Устав кнежевине Србије, као и објава одредби Берлинског конгреса 1878. године, по коме је Србија постала самостална држава.

Вероватно је догађај из 1851. године најпресудније утицао на новију историју Крагујевца. Те године је из Београда пресељена Тополивница у којој је 1853. у присуству кнеза Александра Карађорђевића изливен први топ. Балканска варош стекла је тако сатус колевке српске индустрије.  

У периоду између два светска рата, развој војне индустрије одразио се и на просторни развој Крагујевца. Изграђена су нова насеља, а посебно су интересантна плански уређена насеља Стара и Нова радничка колонија. Војно - технички завод је знатно проширен а поред нових производних погона изграђен је низ значајних објеката - нова Окружна болница, зграда Учитељске школе, стадион и хиподром... Регулисано је корито Лепенице и изграђени нови мостови. Железница је настављена од Крагујевца према Краљеву. Изграђен је модеран водоводни систем са водојажом у Грошници. Град је укључен у електросистем Србије.

Важан стратешки центар, Крагујевац у време између два рата бележи уравнотежен развој. У Другом светском рату, доживљава нова разарања и једну од највећих трагедија - масовно стрељање становника, међу којима и 300 ђака Гимназије 21. октобра 1941.године.

Прве две деценије након Другог светског рата карактерише период обнове. Савременим европским токовима Крагујевац се прикључио 1955. године када је у погонима “Црвене заставе&рдqуо; произведен први фића по лициенци италијанског “Фијата“. У периоду од три деценије, произведено је 923.487 фића, а возило је незванично проглашено за “националну класу&рдqуо;. Развојем аутомобилске индустрије почиње и развој првих приградских насеља (Станово, Белошевац, Бресница). Оснивају се објекти високог школства (Машински и Економски факултет), здравства, физичке културе (стадион, стрелиште), администрације (зграда НО Општине) и др. Почиње планирање и реализација значајних зона становања у друштвеном власништву, али и широких зона индивидуалног становања. Поред изградње радне зоне Завода “Црвена застава", формирају се и други индустријски комплекси ("Филип Кљајић", "21 октобар", "Пролетер", "Партизан"). Оснива се Спомен парк "Крагујевачки октобар" - меморијални комплекс значајних димензија. Надограђује се водојажа у Грошници и проширује водоводна мрежа. Прави се мрежа канализације и почиње топлификација најужег градског централног подручја.

Урбани и сваки други развој Крагујевца прекинут је озбиљним суновратом аутомобилске индустрије због економске кризе, распада државе и међународних санкција. Производња аутомобила је са преко 200.000 возила годишње спала на неколико хиљада.

Упркос свим тешкоћама са којима је био суочен, Крагујевац и Крагујевчани увек су гајили наду у боље сутра.

Крагујевац је данас град чија инфраструктура и геостаретшки положај, тржиште и расположива радна снага гарантују развој бизниса. Осим два века дуге индустријске традиције, Крагујевац препоручују спремност на нове идеје, образовани млади људи, искусни и вредни радници.

Захваљујући пословном кораку “Фијата&рдqуо; и његових коопераната 2012. године, Крагујевац је опет један од водећих и развијених центара аутоиндустрије и високе технологије Југоисточне Европе.  

Пројекат који отвара нову страницу у развоју Крагујевца 2018. године, када град  обележава два века од проглашења за прву престоницу модерне Србије, је долазак немачког Сименса. Крагујевац који је средином 19.века почео да производи оружје, камионе почетком 20. века,  аутомобиле средином 20. века, а аутобусе почетком 21. века, у 2018. години почиње и производњу возова који ће крстарити пругама европских метропола.