Контактирајте нас за више информација
X





Most_kod_trga_topolivaca.jpg
 
Напредна претрага Напредна претрага
Gate of Europe

Географски информациони систем

Салон антиратне карикатуре



Лого

Статистички подаци

Град Крагујевац је привредни, административни, образовни, здравствени, културни и спортски центар Шумадије.  Налази се на раскрсници главних државних путева и магистралних саобраћајница, одмах до железничког и друмског коридора 10 који повезује Крагујевац са остатком Србије и Европе. Крагујевац је  јужно од Београда удаљен 140 километара и северно од Ниша 150 километара. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.

Крагујевац је седиште Шумадијског управног округа.

На територији Крагујевца налази се и географски центар Србије, осам километара севернозападно од центра града у атару села Драча.

Захваљујући добром положају, до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:  

  • од Београда и Ниша ауто - путем Е-75, преко Баточине, где се прикључује правац из Јагодине,  
  • од Београда ауто - путем до Малог Пожаревца преко Младеновца и Тополе,
  • од Краљева преко Груже и Равног Гаја, где се прикључује пут који иде од Чачка и Мрчајевца,  
  • од Јагодине преко Сабанте, где се прикључује пут из Крушевца, Трстеника и Рековца,  
  • од Горњег Милановца преко Враћевшнице.

Релативно мала удаљеност од државних граница суседних држава у односу на град (250 - 320 км), као и аеродрома у Сурчину и Нишу (до 150 км), отвара могућности за интензивну међународну сарадњу.

Град Крагујевац одликује релативно добра демографска ситуација у погледу кретања броја становника, просечне старости и образовне структуре, у поређењу са остатком Србије. Са 179 417 становника (по попису из 2011. године) град је по величини први у Шумадији, а четврти у Републици Србији. Територију града чине 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 150 835 становника, а на сеоском 28 582.

У образовној структури становништва највеће учешће има становништво са завршеном средњом стручном спремом (55 посто) и становништво које има завршено основно образовање (18%), док становништво са завршеним вишим образовањем учествује са 6 %, а са високим образовањем 11%.
У погледу компјутерске писмености, статистички подаци показују боље стање од републичког просека који износи 49 посто. У Крагујевцу је компјутески писмено 50,8 посто док рад на рачунару делимично познаје 14,3 процента.

Крагујевац је данас уз Београд, Нови Сад и Ниш, носилац просторног, односно интегрисаног и одрживог развоја Републике Србије у целини. У протеклих пола века Крагујевац је доживео значајно повећање броја становника, захваљујући, пре свега, његовој улози регионалног, али и националног индустријског центра. Степен урбанизације Крагујевца у поменутом периоду је био већи од остатка Србије, а Крагујевцу није гравитирало само становништво из околине, већ из читавог региона, али и других делова Србије.

У погледу запослености, Крагујевац прати трендове који се дешавају у читавој Србији. Након значајног пада броја запослених у току светске економске кризе која се одразила и на локалну економију, у Крагујевцу се од 2011. године бележи константан раст броја запослених. У 2016. години, у Крагујевцу је било запослено 49.708 људи, чиме је достигнут ниво предкризне запослености. Гледано по секторима, највећи број људи је запослен у прерађивачкој индустрији, а затим у сектору трговине.

У периоду од 2011. године до данас, у Крагујевцу се бележи пораст броја предузетника на 1.000 становника, по стопи већој од републичког просека.

Крагујевац се данас сврстава у групу од 23 јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека.