Који ће град или општина у Србији понети титулу Престоница културе 2023. године, знаће се већ крајем септембра или почетком октобра, рекла је Маја Гојковић потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања отварајући онлајн конференцију посвећену бенфитима и развојним шансама овог пројекта. Конкурс је расписан 7. маја, а пријаве ће се примати у периоду од 2. августа до 2. септембра.

Основни циљеви програма Престоница културе Србије су да се у локалној самоуправи која понесе ту титулу, ојачају кључни фактори културног развоја, подигне квалитет културног живота, подстакне уметнички и туристички развој, али и доношење стратегије културног развоја на локалном нивоу, казала је Гојковић. Реализацијом ових циљева у изабраној локалној самоуправи створиће се услови за решавање дугогодишњег проблема у области културе, као и за унапређење актуелних и осмишљавање нових културних садржаја. Тиме ће се добити добра основа за оживљавање постојећих, покретање савремених установа и институција културе, али и веће укључивање грађана и уметника у процес креирања и спровођења културних политика на нивоу локалне заједнице.

Град Крагујевац препознаје значај конкурса и титуле Престоница културе, нагласио је Никола Дашић градоначелник Крагујевца, који је учествовао у раду те конференције. Такав конкурс значи подршку локалним самоуправама када је у питању децентрализација културе. Уколико се оствари континуитет, то ће значити огорман искорак за културу на државном нивоу, јер ће покренути постојеће и допринети осмишљавању нових уметничких програма традиционалних и савремених форми. Град Крагујевац као привредни, образовни, здравствени, административни и спортски центар Шумадије, посвећен је култури. Свом културно – историјском наслеђу, својим позоришним и музичким фестивалима, уметницима, уметничким школама и академијама.

Град Крагујевац као универзитетски центар, у чијем саставу се налази Филолошко-уметнички факултет, Средња музичка школа, Друга крагујевачка гимназија са смером за сценску и аудио-визуелну уметност, великим бројем удружења грађана регистрованих за обављање културне делатности и 11 установа културе, има потенцијал да развија културну сцену и на томе ћемо радити и даље, казао је Дашић представљајући идентитет и капацитете Крагујевца.

Пре две године основан је и Савет Мреже установа културе, који је профилисао мапу 25 традиционалних културних манифестација и програма који чине део његовог идентитета. Међу њима су Велики школски час, Међународни салон антиртне карикатуре, Крагујевачки фестивал антиратног, ангажованог и академског филма КРАФ, ЈоакимФест, Јоакимови дани, Позоришни сусрети ученика Гимназија Србије, Ареснал фест, Фестивал народне музике Драгиша Недовић и друге.

Крагујевац је својим културним и индустријским наслеђем и стваралаштвом заправо и дефинисан као град, и богатство које поседује у том смислу представља окосницу нашег идентитета. Сматрамо да богата културно – историјска баштина и читав низ традиционалних манифестација које позиционирају наш град на културној мапи Србије, препоручују Крагујевац за Престоницу културе Србије 2023. године, поручио је Дашић.

Поред представника градова и општина Србије, у раду конференције учествовали су Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и председница Радне групе, Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, Маријана Коларић, директорка Музеја савремених уметности у Београду, Дубравка Ђукановић, в.д. директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, Марија Павловић, в.д.  директорка УК “Пароброд”.