Завод за проучавање културног развитка је на захтев Министарства културе и информисања РС у 15 градова и општина (изузетак је град Београд), спровео истраживање под називом „Модели локалних културних политика као основ за повећање културне партиципације“, којим је обухваћен и град Крагујевац...
У Конаку кнеза Милоша отворена је путујућа изложба Наша историја наша сећања посвећена сећању на ослобађање Србије 1918. године и сећању на солидарност српских и француских војника и цивила у Првом светском рату. У присуству Жан – Батиста Кизена директора Француског института у Србији и саветника у амбасади Француске за културну и националну сарадњу, који је и коаутор изложбе и Миљана Бјелетића члана Градског већа за културу, Александра Штајна, помоћника градоначелника...
Трећи Шумадијски интернационални фестивал у организацији Агенције Рекреативно ДУД под покровитељством Града Крагујевца и Филмског центра Србије одржаће се од 28. до 30. децембра у Позоришту за децу и Дому омладине, најављено је на конференцији за новинаре одржаној у згради Градске управе...
У конаку кнеза Михаила премијерно је приказан документарни филм “О књазу и граду“ (Крагујевац престоница Србије од 1818 - 1841) аутора Дејана Ђусића, који је уједно сценариста и редитељ. Жеља аутора је била да полусатним филмом на један другачији начин осветли престони период Крагујевца, да истакне нешто ново што до сада нисмо знали...
У Крагујевцу сутра почиње 27. Интернационални фестивал уметника хармонике на коме ће до 23. новембра наступати победници најпрестижнијих светских такмичења из Русије, Кине, Шпаније, Пољске и Немачке. Организатор фестивала је Музички центар АД ЛИБИТУМ, а покровитељ града Крагујевца. Овај фестивал окупља најбоље извођаче млађе генерације из целог света. То је један од разлога што је наша акордеонистичка сцена препозната у целом свету. Поред младих победника светских такмичења, већ 30 година наши гости су и најпризнатији професори из света хармонике, рекао је Миљан Бјелетић
У оквиру позиционирања Крагујевца на културној мапи наше државе током јесени биће организован низ програмских активности у Београду. Након успешног наступа Крагујевачког академског оркестра акордеониста, крајем октобра, у сали Коларчеве задужбине, у среду 14. новембра Књажевско - српски театар гостује у Народном позоришту у Београду.
Крагујевачки академски оркестар акордеониста у препуној сали Коларац у Београду, одржао је концерт који је од стране музичких стручњака оцењен као један од успешнијих концерата организованих у престижној сали Коларчеве задужбине. Према речима диригента оркестра Предрага Костовића, и сам оркестар као и солисти, били су изузетно инспирисани још током пробе, а разлог види у необичној, како он каже једноставно магичној сали, чији простор уметницима даје необичну инспирацију.
Проф. др Недељко Манојловић организовао је пријем за делегацију Образовног комплекса 1862 из Москве коју су чинили професори, ученици и представници савета родитеља ове образовне институције из Русије предвођену Еленом Башарином, координаторком пројекта “Српско - руски фестивал школских позоришта“. Пријему је присуствовао Петар Стефановић, оснивач и директор Центра за младе “Школа мира“ и Јелена Стојановић Богдановић, директорка ОШ “Свети Сава“.
Комеморативним скуповима и полагањем венаца крај спомен обележја жртвама стрељаним 19. окотобра у Илићеву, Маршићу и Грошници обележена су “Три октобра“ у Крагујевцу. Тог дана, 1941. године спаљена су сва три села и убијено 415 недужних цивила. Немачке окупационе трупе, разљућене отпором устаника стрељале су локално становништво због освете. То је био почетак одмазде за десет убијених и 26 рањених немачких војника на путу Крагујевац - Горњи Милановац, и само увод у масовно стрељање два дана касније у Крагујевцу.
У Галерији Народне библиотеке Вук Караџић, у присуству бројних колега и пријатеља, представљена је књига “Грађење Крагујевца од 1945. до 1965. године“ др Верољуба Трифуновића архитекте, једног од најпознатијих српских урбаниста и дугогодишњег директора Дирекције за урбанизам и изградњу. Мисија свих досадашњих издања према речима аутора је допринос сагледавању улоге Крагујевца у развоју српског урбанизма и архитектуре.
