Општи подаци

//Општи подаци
Општи подаци2018-09-12T11:27:36+00:00

Статистички подаци

Град Крагујевац је привредни, административни, образовни, здравствени, културни и спортски центар Шумадије. Налази се на раскрсници главних државних путева и магистралних саобраћајница, одмах до железничког и друмског коридора 10 који повезује Крагујевац са остатком Србије и Европе.

Крагујевац је јужно од Београда удаљен 140 километара и северно од Ниша 150 километара. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.

Крагујевац је седиште Шумадијског управног округа.
На територији Крагујевца налази се и географски центар Србије, осам километара севернозападно од центра града у атару села Драча.

Захваљујући добром положају, до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:

  • од Београда и Ниша ауто – путем Е-75, преко Баточине, где се прикључује правац из Јагодине,
  • од Београда ауто – путем до Малог Пожаревца преко Младеновца и Тополе,
  • од Краљева преко Груже и Равног Гаја, где се прикључује пут који иде од Чачка и Мрчајевца,
  • од Јагодине преко Сабанте, где се прикључује пут из Крушевца, Трстеника и Рековца,
  • од Горњег Милановца преко Враћевшнице.

Релативно мала удаљеност од државних граница суседних држава у односу на град (250 – 320 км), као и аеродрома у Сурчину и Нишу (до 150 км), отвара могућности за интензивну међународну сарадњу.

Град Крагујевац одликује релативно добра демографска ситуација у погледу кретања броја становника, просечне старости и образовне структуре, у поређењу са остатком Србије. Са 179 417 становника (по попису из 2011. године) град је по величини први у Шумадији, а четврти у Републици Србији. Територију града чине 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 150 835 становника, а на сеоском 28 582.

У образовној структури становништва највеће учешће има становништво са завршеном средњом стручном спремом (55 посто) и становништво које има завршено основно образовање (18%), док становништво са завршеним вишим образовањем учествује са 6 %, а са високим образовањем 11%.
У погледу компјутерске писмености, статистички подаци показују боље стање од републичког просека који износи 49 посто. У Крагујевцу је компјутески писмено 50,8 посто док рад на рачунару делимично познаје 14,3 процента.

Крагујевац је данас уз Београд, Нови Сад и Ниш, носилац просторног, односно интегрисаног и одрживог развоја Републике Србије у целини. У протеклих пола века Крагујевац је доживео значајно повећање броја становника, захваљујући, пре свега, његовој улози регионалног, али и националног индустријског центра. Степен урбанизације Крагујевца у поменутом периоду је био већи од остатка Србије, а Крагујевцу није гравитирало само становништво из околине, већ из читавог региона, али и других делова Србије.

У погледу запослености, Крагујевац прати трендове који се дешавају у читавој Србији. Након значајног пада броја запослених у току светске економске кризе која се одразила и на локалну економију, у Крагујевцу се од 2011. године бележи константан раст броја запослених. У 2016. години, у Крагујевцу је било запослено 49.708 људи, чиме је достигнут ниво предкризне запослености. Гледано по секторима, највећи број људи је запослен у прерађивачкој индустрији, а затим у сектору трговине.

У периоду од 2011. године до данас, у Крагујевцу се бележи пораст броја предузетника на 1.000 становника, по стопи већој од републичког просека.
Крагујевац се данас сврстава у групу од 23 јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека.

Промени величину слова
Контраст
Ова страница користи колачиће, због унапређења Вашег корисничког искуства. Наставком истраживања странице, Ви прихватате употребу колачића. Ако су Вам потребне додатне информације и/ или не желите да имате колачиће када користите страницу, посетите део О ЗАШТИТИ ПРИВАТНОСТИ. Прихватам