Симболи града

//Симболи града
Симболи града2018-08-27T14:00:30+00:00

Почетком деведесетих година XX века, промена опште политичке климе у Србији довела је до захтева за повратком традицији у свим областима друштва. У новонасталој ситуацији, а примарно подстакнута неопходношћу повратка традиционалних државних симбола и националне симболографије уопште, група наших еминентних стручњака, почетком 1991.године основала је Српско хералдичко друштво “Бели Орао” (у даљем тексту: СХД).

У првој деценији постојања СХД је урадило велики број пројеката из свих области свога рада, а у области територијалне локалне хералдике успело је да успостави у међународним оквирима признат стандард тзв. српске градске хералдике. У том корпусу градске хералдике, кога чини више десетина грбова градова, општина и насеља Србије, Црне Горе и Републике Српске, значајно место припада и грбу града Крагујевца. Пут до његовог усвајања није био ни брз ни лак с обзиром на време и околности у којима је настао.

На седници од 17.априла 1996.године, Скупштина града Крагујевца усвојила је Одлуку о грбу и стегу града Крагујевца и Одлуку о употреби грба и стега града Крагујевца (оба – Сл. лист града Крагујевца, бр. 4/96). Крагујевац је први пут у својој историји добио права хералдицка знамења, достојног репрезента свог значаја. Хералдичким средствима испуњени су сви захтеви Титулара. Као трансвременски и надидеолошки усвојени грб хералдички говори о Крагујевцу као најзначајнијем центру Шумадије, некадашњој престоници Србије, зачетнику модерне индустрије, баштинику српске историје и традиције, просветно-културном и универзитетском центру Србије, као и о једној од највећих трагедија модерног доба. Грб града Крагујевца, као и сви градски грбови по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: мали, средњи и велики.

Мали грб града КрагујевцаНа нивоу основног – Малог грба – грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. То је штит са грбовном сликом чији блазон (хералдичка дефиниција грба) гласи: “На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у цело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст измеду четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише”.

Централно место заузима мотив црне вепрове главе рањене стрелом, један од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику “Сабор у Констанци” 1415.год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревица. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804.год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушцег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије – Шумадије. Као такав он је традиционално и морално власништво града Крагујевца и свих грађана који у њему живе, а они су његов прави наследник и Титулар.

У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу – седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице – зачетка српске модерне индустрије.

Средњи грб града КрагујевцаНа нивоу службеног – Средњег грба – грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.

Коначно, на нивоу церемонијалног – Великог грба – грба највишег ранга, који репрезентује град у посебним и строго утврђеним случајевима и на за то одређеним местима, додатним хералдичким параферналијама заокружује се хералдичка прича о једном граду.

Као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици – једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза – код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон – код хералдички левог држаца. Симболика књиге је више него очигледна и говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја – симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона ( V ) и три хералдичке греде ( III ) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.

Град КрагујевацТу су и стегови – хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце – хералдички десно, и стег Града Крагујевца – хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста – култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.

Свети ахијерејски синод Српске православне цркве доделио је граду Крагујевцу Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је град учинио на отварању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Травом обрасли брежуљкасти постамент и трака са именом града нису обавезни елементи грба, али лепо заокружују његову визуелну форму и завршавају ову хералдичку причу о грбу града Крагујевца.

Златко В. Младићевић
редовни члан Српског хералдичког друштва

Грб Града Крагујевца можете преузети ОВДЕ

Промени величину слова
Контраст
Ова страница користи колачиће, због унапређења Вашег корисничког искуства. Наставком истраживања странице, Ви прихватате употребу колачића. Ако су Вам потребне додатне информације и/ или не желите да имате колачиће када користите страницу, посетите део О ЗАШТИТИ ПРИВАТНОСТИ. Прихватам