У оквиру пројекта Чиста Србија Крагујевац ће коначно решити неколико великих проблема. Ту пре свега мислим на проблем депоније и одвожења смећа, фекалне и кишне канализације и проблем пречишћавања отпадних вода, истакао је градоначелник Никола Дашић гостујући у емисији Епицентар Радио телевизије Крагујевац.

У оквиру пројекта Чиста Србија Крагујевац ће добити 350 км нове канализационе мреже. Последњи је тренутак, истакао је Дашић, да се то уради у свим градским и приградским насељима. Ми смо све чешће у дубоким комуналним проблемима управо због застареле комуналне инфраструктуре. Боримо се и залажемо се да кроз доградњу и реконструкцију фекалне канализационе мреже обезбедимо односно одрадимо и кишну канализацију. Онда следи асфалтирање улица или поправка асфалта тамо где је било радова на канализацији. Недолично би било да се посао са фекалном канализацијом заврши, а да људима плаве дворишта ако падне киша. Имамо неколико критичних тачака у граду где се то догађа након обилних киша, подсетио је Дашић и додао да ће град у периоду од две до три године бити поприлично раскопан, али је то нешто што мора да се спроведе пре или касније.

Део пројекта Чиста Србија односи се на изградњу односно потпуно уређење ситема управљања отпадом у Крагујевцу. Постојећа деопонија у Јовановцу је на ивици капацитета. Недавно је потписан уговор о изградњи Регионалне депоније у Витлишту која би требало да подмири потребе нашег града и суседних општина у наредних пет деценија. Почетак радова незахвално је најваљивати у овом тренутку, јер је пројектовање најзахтевнији посао. У тај процес, најавио је Дашић, ући ћемо ако не до краја ове онда у наредној години. То нису велики рокови с обзиром на то да сваки од ових проблема мучи Крагујевчане десетинама годинама уназад. Уколико решимо проблем депоније, одвожења смећа, третмана отпадних вода, фекалне и атмосферске канализације то ће бити велика ствар за наш град. Да не помињем и гасификацију Енергетике. Ми имамо предивну природу у Шумадији, морамо да је чувамо и становницима обезбедимо пристојан живот у 21. веку.

Сви рокови зависе од више фактора. Не волим да обећавам али очекујем да већина пројеката крене крајем ове или почетком следеће године. У том периоду требало би да почне и градња северне обилазнице.

Оно што највише занима суграђане јесте уређење путне инфраструктуре и како се одређују приоритети. Свако од нас на подједнак начин жели да његова улица буде асфалтирана, али буџет града Крагујевца није такав да одједном решимо све улице, а имамо преко 700 неасфалтираних како у граду тако и приграду. Приоритет, казао је Дашић имају они путни правци који покривају већи број домаћинстава, али то не значи да неко ко живи у ређе насељеном делу града има мање права да добије асфалт испред своје куће. Савети месних заједница су ти који испостављају приоритете, а онда ми на основу финансијских могућности у оквиру текуће године доносимо план и одређујемо динамику.