Већином гласова одборници Скупштине града на данашњој седници усвојили су одлуку о повећању пореске стопе за физичка лица са 0,30 на 0,40 посто. Конкретно, за грађане то значи увећање пореза на имовину физичких лица за 33 посто. У динарима, у распону од 750 до максимално1900 динара, у зависности од зоне, за просечан стан од 60 квадратних метара односно за кућу од 100 квадрата. За 90 посто грађана то је увећање од 500 динара по кварталу. Укупан буџетски приход града Крагујевца биће увећан до 140 милиона динара, а како ће та средства бити искoришћена, може да се види у Нацрту одлуке о буџету града, документу који се тренутно налази на јавној расправи.

Тешка и политички непопуларна одлука је економске природе и како је рекао градоначелник Никола Дашић, има за циљ равномерну расподелу терета кризе, као и убрзани развој града. Није битна популарност, битно је куда идемо. Град Крагујевац мора да буде у рангу највећих градова, да сустигне Беград и Нови Сад који се убрзано развијају, а тамо је пореска стопа 0,40 посто. Грађанима смо у кампањи обећали да ћемо пробати да истерамо 19. век, казао је Дашић и додао да у Крагујевцу постоји 1000 неасфалтираних улица. Ове године асфалтирано је преко 100 улица и много је људи, а нарочито деце, срећно због тога. У 2021. години, која није изборна, планирамо да асфалтирамо још 100 а можда и 150 улица. Људи на селу немају асфалт и морају да га добију у разумном року. То је једини искрен разлог за ову политички непопуларну одлуку. Крагујевац нема времена да годинама сређује градске финансије, морамо да стегнемо каиш, као пре седам година када је то од нас тражио тадашњи премијер сада председник Републике Србије. Да би држава стала иза нас и иза наших пројеката, очекује да прикупимо своје изворне приходе, а то је порез, средства која се опет кроз инвестиције враћају грађанима, поручио је Дашић.

На седници је усвојена и одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2021. годину, а на основу 952 уговора о промету непокретности у периоду од 1. јануара до 30. септембра текуће године. Усвојена је и одлука о месној самоуправи чији је циљ унапређење рада локалне самоуправе и приближавање грађанима преко месних заједница. Идеја је да се оживе месне заједнице, да њихова врата не буду закључана за грађане. Крагујевац има 78 месних заједница, а само 30 – так секретара, што ће бити решено ангажовањем асистената секретара односно председника Савета месне заједнице.

Усвојена је и одлука о манифестацијама, програмима и пројектима у области културе од значаја за град, затим одлуке о локалним комуналним таксама и накнадама за коришћење јавних површина, као и програм заштите објеката у оквиру просторне културно – историјске целине „Старо градско језгро“. Одлуком одборника приступиће се изради Стратегије социјалне заштите града Крагујевца за период 2021 – 2025. године.

Одборници су дали сагласност да сквер на коме се налази Споменик настрадалим Србима и Јеврејима у МЗ Багремар понесе назив Сквер српско – јеврејског пријатељства“ а на иницијативу Удружења српско – израелског пријатељства „Ахава“. Крагујевац у свему први, данас је први град у Србији који је донео такву одлуку, казао је председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић. Пријатељство између два народа траје вековима. Са народом државе Израел везују нас јако пријатељски односи. Јеврејска заједница је у овом тренутку у Крагујевцу малобројна. Али, оно што смо заједно преживели у прошлости обавезује нас да градимо заједничку будућност и да је развијамо. На овај начин не само да одајемо пошту онима који су страдали у Багремару 20. октобра 1941. године већ смо окренути и загледани у будућност и сарадњу два народа, који заједно негују културу сећања, истакао је Петрашиновић.

Иначе, у Скупштини града од данас делује нова одборничка група под називом СПАС Крагујевац. Одборници су такође потврдили престанак мандата Мирку Чикирзу због поднете оставке и мандат доделили Љиљани Момчиловић са Изборне листе Покрет обнове Краљевине Србије.